Колико је храна коју конзумирају грађани Босне и Херцеговине сигурна?
Обзиром да је храна изложена низу биолошких (бактерије, вируси, плијесни…), хемијских (остаци пестицида и антибиотика…) и физичких опасности (различита страна тијела која могу доспјети у храну) у ланцу производње, прераде, обраде и дистрибуције не постоји тзв. нулти ризик, односно апсолутна безбједност хране. Стога се модерни системи безбједности хране и заснивају на анализи ризика, процесу који се састоји од три међусобно повезане компоненте: процјене ризика, управљања ризиком и комуникације ризика. Ризик по здравље потрошача зависи од низа фактора, као што су нпр. количина контаминаната присутних у храни, ниво експозиције и токсичност самог контаминанта.
На основу података о лабораторијским анализама хране које Агенција за безбједност хране БиХ прикупља од лабораторија у Босни и Херцеговини, проценат лабораторијских анализа хране која није у складу са важећим прописима на годишњем нивоу се креће од четири до шест посто.
Како би се осигурало да је храна која се ставља на тржиште здравствено исправна, субјекти у пословању с храном морају проводити читав низ поступака у оквиру процеса самоконтроле. Осим мјера које се подузимају у оквиру процеса самоконтроле, надлежни органи провјеравају здравствену исправност хране у оквиру службених контрола, како при увозу, тако и на тржишту, а Агенција за безбједност хране БиХ, у оквиру своје надлежности, у сарадњи с надлежним инспекцијским органима проводи специјализиране годишње мониторинге хране.
У складу с одредбама Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04), субјекти у пословању с храном у свим фазама производње, прераде, обраде и дистрибуције дужни су осигурати да храна задовољава одредбе прописа о храни релевантних за њихове дјелатности и надзирати поштивање прописа.
Шта потрошачи могу предузети како би се заштитили од болести које се преносе храном?
Осим субјеката у пословању с храном који су одговорни за здравствену исправност хране коју стављају на тржиште, те надлежних институција које кроз службене контроле надзиру здравствену исправност хране, сами потрошачи имају велику одговорност, јер неправилном припремом, руковањем и чувањем здравствено исправне хране може доћи до контаминације и тако се може повећати ризик од болести преносивих храном.
У циљу превенције обољења потрошачима се препоручује да се приликом припреме, руковања и чувања хране придржавају пет кључева за сигурну храну, које је развила Свјетска здравствена организација (World Health Organization, WHO), а то су: одржавање хигијене, одвајање сирове од кухане хране, темељито кухање хране, чување хране на сигурним температурама те употреба сигурне воде и свјежих намирница.
Детаљније информације можете погледати у документу „Пет кључева за сигурну храну који је доступан на сљедећем linku.
Субјекти у пословању с храном и грађани бацају велике количине хране због истека рока трајања, док према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених народа (FAO) 821 милион људи у свијету пати од кроничне неухрањености? Да ли се одређене врсте хране могу конзумирати и након истека рока трајања?
Непотпуно, неодговарајуће или непрописно декларисана храна, сходно одредбама Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04) сматра се храном неодговарајућег квалитета и као таква се не смије налазити на тржишту.
Датум минималног трајања или датум употребе (“употријебити до”) хране сматра се обавезним податком који, у складу с важећим прописима, мора бити пружен крајњем потрошачу. Притом је важно разликовати два начина навођења минималног рока трајности на декларацијама хране прописана Правилником о пружању информација потрошачима о храни („Службени гласник БиХ“, број 68/13), и то:
- “Најбоље употријебити до…” – храна након тог датума се може још неко вријеме користити под условом да се похрањује у складу са упутама наведенима на паковању и да паковање није оштећено, али би могла почети губити окус и текстуру. Датуми на ознакама „најбоље употријебити до” налазе се на разноврсној сухој (тијесто, рижа), конзервисаној и другој храни (биљна уља, чоколада, итд.);
- “Употријебити до…” – храна након тог датума сматра се несигурном за конзумацију. Ова ознака налази се на лако кварљивој храни, као што је свјежа риба, свјеже мљевено месо итд… У овом случају потребно је стриктно се придржавати упута, као што су: „чувати у хладњаку” или „чувати на температури од 2 до 4°C”. У супротном, храна ће се брже покварити и можете се изложити ризику тровања храном.
Да ли се на тржиште Босне и Херцеговине може ставити генетички модификована храна и храна за животиње?
Поступак и увјети за стављање на тржиште генетички модификованих организама и производа који се састоје, садрже или потјечу од генетички модификованих организама прописани су Законом о ГМО („Службени гласник БиХ“, број 23/09) који је усклађен с одговарајућим законодавством ЕУ те подзаконским актима донесеним у складу с наведеним законом. Законодавством Босне и Херцеговине прописане су веома захтјевне процедуре и предуслови за стављање на тржиште генетички модификованих организама, што подразумијева процјену ризика, одобравање те веома стриктне увјете за стављање на тржиште, сљедивост и означавање генетички модификованих организама.
Ниједан субјект у пословању са храном досад није поднио захтјев нити је добио одобрење за стављање на тржиште Босне и Херцеговине хране намијењене за прехрану људи која се састоји, садржи или води поријекло од ГМО. То значи да се на тржиште Босне и Херцеговине тренутно не може стављати храна намијењена за прехрану људи која се састоји, садржи или води поријекло од ГМО.
Када је ријеч о храни за животиње, сходно важећим прописима, одобрење за стављање на тржиште има генетички модификована соја MON-Ø4Ø32-6 (квантификација “Real-time PCR” >95%), која се може користити искључиво као храна за животиње. Регистар Рјешења субјеката у пословању са храном и генетички модификоване хране за животиње Босне и Херцеговине доступан је на wеб страници Агенције.
Службене контроле хране на присуство ГМО проводе надлежни инспекцијски органи у складу са одредбама Правилника о службеним контролама које се проводе ради верификације поступања у складу с одредбама прописа о храни и храни за животиње те прописа о здрављу и добробити животиња.
Детаљније информације можете пронаћи на сљедећем linku.
