Проактивна транспарентност

Приступ јавности информацијама и повећање транспарентности основни су принципи отворене власти, чије провођење јача повјерење грађана у њен рад. Право јавности да зна изведено је из члана 19. Универзалне декларације о људским правима, који прецизира да „свако има право на слободу мишљења и изражавања; у то право спада право на мишљење без мијешања и право на тражење, примање и давање информација и идеја кроз било који медиј без обзира на границе“. Механизми остваривања овог права су различити, а у пракси су то најчешће Устав или Закони о слободном приступу информацијама.

Босна и Херцеговина је прва држава у региону Западног Балкана која је усвојила Закон о слободи приступа информацијама (ЗоСПИ). Њиме је установљено да информације под контролом јавног органа представљају јавно добро од вриједности. Иако наводи да је циљ промоција веће транспарентности јавних органа, ЗоСПИ не прописује обавезу проактивног објављивања информација о раду институције, већ се ограничава на право грађана да сваку информацију, уз изузетке утврђене Законом, потражује у управном поступку на прописаном обрасцу. Тиме ЗоСПИ не промовише већу транспарентност омогућавањем приступа информацијама, јер оне, осим за потражиоца, и даље остају јавно недоступне.

Један од начина достизања транспарентности рада јавне управе је проактивна објава информација и комуникација на web-презентацијама институција. Што је више структурисаних, употребљивих и лако доступних информација на web-презентацијама институција, то је мањи простор за одсуство повјерења у њихов рад. Грађани којима су доступне информације у раду јавне управе посједују алат и аргументацију за корективно дјеловање на њен рад.

У септембру 2015. године, у оквиру тематске области „Комуникације и управљање знањем“ која је дио Програма јачања јавних институција у БиХ припремљен је документ „Политика проактивне транспарентности у јавној управи у БиХ“ који је производ сарадње између четири институције у Босни и Херцеговини (Уред координатора за реформу јавне управе, Дирекција за еуропске интеграције, Агенција за статистику БиХ, Агенција за развој високог образовања БиХ и осигурање квалитете БиХ) и организација цивилног друштва (Transparency International БиХ, Центар за друштвена истраживања Аналитика и Центар за истраживачко новинарство). Активности у тематској области „Комуникације и управљање знањем“ по налогу Владе СР Њемачке проводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине придружила се активностима институција Босне и Херцеговине на промоцији и имплементацији стандарда проактивне транспарентности.

Листа стандарда проактивне транспарентности по нивоима зрелости доступна је на сљедећем linku.