У складу са чланом 56. став (1), тачка х) Закона о генетички модификованим организмима („Службени гласник БиХ”, број 23/09) (у даљем тексту: Закон о ГМО), чланом 2. Пословника о раду Савјета за генетички модифковане организме од 15.09.2015. године, након разматрања актуелних дешавања у вези са извјештавањем јавности о стању и развоју у подручју употребе генетичке технологије и употребе ГМО-а у Босни и Херцеговини, Савјет за генетички модификоване организме (у даљем тексту: Савјет за ГМО) даје сљедеће:
Саопштење за јавност
Савјет за ГМО је на XXVIII сједници одржаној 9. новембра 2017. године у Мостару, уз присуство представника Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, разматрало тренутно стање у подручју употребе ГМО-а у храни за животиње на тржишту Босне и Херцеговине, имајући у виду и повећан интерес шире јавности о овој теми.
У вези са тим, актуелно стање у Босни и Херцеговини је сљедеће:
- Ниједан генетички модификовани усјев нема Рјешење о одобрењу за узгој на територији Босне и Херцеговине.
- Такође, ниједан генетички модифковани организам нема Рјешење о одобрењу за употребу у храни за исхрану људи на тржишту Босне и Херцеговине. То значи да се на тржиште Босне и Херцеговине тренутно не може стављати храна намијењена за исхрану људи која се састоји, садржи или води поријекло од ГМО-а.
- Када је ријеч о храни за животиње, на основу Закона о генетички модификованим организмима („Службени гласник БиХ“, број: 23/09), до јуна 2015. године није било ГМО, због чега су полјопривредни произвођачи били доведени у ситуацију да не могу увести сојину сачму, као једну од главних компонената сточне хране. У цилју рјешавања наведених проблема, до сада је издато одобрење само за једну сорту соје MON-Ø4Ø32-6 (од укупно 15 регистрованих у ЕУ), у складу са Регистром одобрених генетички модификованих организама Европске уније (EU Register of authorised GMO’s), а која ће се користити исклјучиво као храна за животиње. На овај начин, субјекти који се баве производњом сточне хране, могу да увозе сојину сачму, те је на тај начин, нарочито произвођачима у области живинарства, омогућено да под истим условима врше производњу сточне хране као и у землјама у окружењу и ЕУ. Наведена генетичка модификација одобрена је за стављање на тржиште ЕУ први пут 1996. године у складу са Директивом 90/220/EEC, а након ступања на снагу Регулативе (EC) 1829/2003 поново је подвргнута процесу процјене ризика и 2012. године одобрено је стављање на тржиште земаља ЕУ хране и хране за животиње која садржи, састоји се или потјече од ГМ соје MON-Ø4Ø32-6, те осталих производа који садрже или се састоје од ГМ соје MON-Ø4Ø32-6, а који се користе у исте сврхе, са изузетком култивације.
Европска агенција за безбједност хране (EFSA) је у свом научном мишљењу од 1. децембра 2010. године (EFSA Journal 2010; 8 (12): 1908) закључила да је наведена генетичка модификација „у погледу потенцијалних ефеката на здравље људи и животиња те на околиш једнако безбједна као и њезин конвенционални пандан“.
У Европској унији одобрено је стављање на тржиште за укупно 15 ГМ сорти соје. Према извјештају Европске комисије од 22. априла 2015. године ниво самодостатности производње соје на подручју ЕУ износи око 4% због чега ЕУ 96% својих потреба за сојом надопуњава увозом, од чега је око 90% генетички модификована соја, која се увози углавном из земаља Јужне и Сјеверне Америке. Током 2016. године ГМ соја се узгајала на 91 милион хектара од укупно 117 милиона хектара на којима се соја гаји у свијету, што значи да је током 2016. године 78% укупне свјетске производње чинила ГМ соја. Према Клајву (Clive, 2017) ГМ билјке су током 2016. године узгајане на површини од 185,1 милион хектара, при чему је број држава у свијету у којима су се узгајале ГМ билјке износио 26, од тога су четири землје чланице ЕУ (Шпанија, Португал, Чешка и Словачка у којима се узгајао један хибрид ГМ кукуруза).
Сви субјекти у БиХ, као и у ЕУ са којом БиХ има обавезу усклађивања легислативе на основу Споразума о стабилизацији и придруживању, који на тржиште ставлјају производе намијењене за исхрану животиња који садрже или се састоје од ГМО-а дужни су да их означе као производе који садрже компоненте генетички модификованих организама. Обавеза означавања не примјењује се на производе који садрже трагове одобрених ГМО-а или се од њих састоје или су од њих произведени, у омјеру који не прелази 0,9 % за сваку од прехрамбених компоненти или за храну која се састоји од једног састојка. Субјект у пословању са храном за животиње којем је издато Рјешење о стављању на тржиште генетички модификоване соје (MON-Ø4Ø32-6) дужан је да обезбједи да:
- на ознаци на запакованом производу пише: „Овај производ садржи генетички модификовану соју (MON-Ø4Ø32-6)„;
- се на незапаковани производ понуђен крајњем потрошачу стави ознака: „Овај производ садржи генетички модификовану соју (MON-Ø4Ø32-6)“ на производ или директно уз производ, као и на пратећу документацију (фактуру).
Када говоримо о производима животињског поријекла (млијеко, месо, јаја…), добијених од животиња које су храњене храном која се састоји или потиче од ГМО, с обзиром да не постоји лабораторијска анализа којом је могуће утврдити присуство ГМ у истим, не постоји обавеза означавања истих.
Са тим у вези, како би одговориле на потребе и желје потрошача за јасном информацијом о производу, одговорне институције у БиХ (Агенција за безбједност хране БиХ и надлежна ентитетска министарства) предузеле су активности на доношењу и имплементацији смјерница за означавање хране „без ГМО“. Доношењем ових смјерница (Смјернице за означавање и контролу „без ГМО“ прехрамбених производа у БиХ и Смјернице за утврђивање процеса производње и обилјежавање хране произведене без ГМО), обезбјеђена је слједивост, транспарентност и контрола производних процеса, те заштита интереса произвођача, односно утврђена су правила за производњу без ГМО-а за све фазе у ланцу исхране, као и за кориштење термина када је ријеч о производњи без ГМО-а за потребе обилјежавања, презентовања и оглашавања.
Савјет за генетички модификоване организме БиХ
