Имајући у виду предстојећи период који карактеришу повећане температуре зрака, те недавни примјер епидемије салмонелозе услијед конзумације здравствено неисправне хране код дјеце предшколског узраста у Сарајеву, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине позива средства јавног саопштавања да кроз превентивне активности информисања и едукације потрошача о потенцијалним ризицима поријеклом из хране дају свој допринос превенцији обољења чији је узрок/пут преноса храна.
Као што је познато, храна је веома осјетљива материја и када је ријеч о храни не постоји тзв. нулти ризик или стопостотна безбједност. Увијек може доћи до контаминације хране уколико се са истом не поступа у складу са важећим прописима, процедурама и препорукама надлежних органа.
Осим у храни, одређени узрочници тровања храном изолoвани су у протеклом периоду код особља (клицоноша) које је у директном контакту са храном, те је стога веома значајно да се здравље радника који рукују храном редовно провјерава санитарним прегледом, те да радници имају санитарну књижицу, као и развијену свијест о значају пријављивања болести и посјете лијечнику.
У циљу превенције обољења чији је узрок/пут преноса храна, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је дана 23.04.2015. године доставила надлежним инспекцијским органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ препоруке за појачане мјере контроле хране у свим фазама производње, прераде и дистрибуције са тежиштем на дјечијим вртићима, угоститељским објектима, објектима за брзу исхрану, сластичарнама, те објектима у близини школа, аутобуских и жељезничких станица, те аеродрома у Босни и Херцеговини.
Поред субјеката у пословању са храном који су одговорни за стављање здравствено исправне хране на тржиште, те надлежних институција које надзиру здравствену исправност хране, сами потрошачи имају велику одговорност, јер неправилном припремом, руковањем и чувањем здравствено исправне хране може доћи до контаминације и тако се може повећати ризик од болести преносивих храном.
С тим у вези, овим путем желимо препоручити потрошачима да храну купују искључиво у регистрованим објектима са посебним акцентом на лако кварљиве намирнице, као што су нпр. јаја, месо и млијеко, које је потребно чувати у одговарајућим расхладним уређајима.
Такође, обзиром да потрошачи љети проводе више времена у природи, гдје им често није доступна безбједност коју пружа кухиња (контролисано кување на одговарајућој температури, правилно хлађење хране и прање прибора) потребан је додатни опрез при чувању и конзумацији хране.
Уколико потрошачи примијете било који од симптома тровања храном (мучнина, повраћање, грчеви у стомаку, дијареја), препоручујемо им да се у што краћем року обрате надлежној здравственој установи.
Сa циљем едукације потрошача о начинима превенције обољења чији је узрок/пут преноса храна, службеници Агенције су на располагању средствима јавног информисања за све додатне информације, гостовања у емисијама, телефонске или писане изјаве.
Поред наведених активности, Агенција у предстојећем периоду планира у сарадњи са удружењима потрошача у Босни и Херцеговини организовати едукативне скупове на којима би се потрошачима дали савјети и препоруке о начинима превенције обољења чији је узрок/пут преноса храна.
Едукативну брошуру „Пет кључева за сигурну храну“ Свјетске здравствене организације (World Health Organisation, WHO), која на веома једноставан и приступачан начин даје потрошачима препоруке за очување здравствене исправности хране можете преузети на сљедећем линку:
