Codex Alimentarius у дословном пријеводу с латинског значи “закон о храни“.
Обухвата низ општих норма и посебних норма за сигурност хране (Codex Standards) чији је циљ заштита здравља потрошача и осигуравање поштених поступака у трговини храном. Храна која се ставља на локално тржиште или извоз мора бити сигурна и доброг квалитета. Такођер, храна не смије преносити организме који узрокују болест животиња или биљака.Codex Alimentarius међународна је организација са сједиштем у Риму, коју су 1961. године заједнички основале двије организације Уједињених народа: Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) и Свјетска здравствена организација (World Health Organization, WHO).
Његов задатак је да проводи и подупире разраду и успоставу дефиниција и захтјева за храну, да помаже у њиховом усклађивању и на тај начин олакшава међународну трговину. Већина свјетске популације живи у 172 државе које су чланице Codex Alimentarius комисије и које учествују у стварању Codexових норма и врло често их примјењују на националном или регионалном нивоу.
Иако Codex Alimentarius норме нису обвезане, врло су важне јер се темеље на научној основи. Национални и регионални закони и норме готово увијек узимају Codex норме као почетну тачку. Утицај Codex Alimentariusа проширио се на све континенте и његов је допринос заштити здравља потрошача и поштеним поступцима у трговини храном немјерљив.
Codex Alimentarius има хиљаде докумената, од оних општих који се могу примијенити на све намирнице до оних који се примјењују само на одређене намирнице или прехрамбене производе. Опште норме укључују оне за хигијену, означавање, заостатке пестицида и ветеринарских лијекова, надзор увоза и извоза и цертификацијски систем, методе анализе и узорковања, адитиве у намирницама, контаминанте, прехрану и храну за посебне начине исхране. Поред тога ту су и специфичне норме за све типове намирница и прехрамбених производа, које обухваћају свјеже, смрзнуто и прерађено воће и поврће, воћне сокове, житарице и махунарке, масти и уља, рибе, месо, шећер, какао и чоколаду, млијеко и млијечне производе.
Израда Codex норми
Codex Alimentarius успоставља и одржава Комисија Codex Alimentariusа које је међувладино тијело у којем све државе чланице имају право гласа. Различити стручни одбори одговорни су за израду нацрта норма које прихваћа Повјеренство Codex Alimentariusа.
Израда норме започиње када влада које државе или неки од одбора Codex Alimentariusа предложи израду одређене норме. Ако Комисија Codexа (или његов извршни одбор) одобри израду норме, тада Секретаријат Codex Alimentariusа пише приједлог нацрта норме и шаље га свим владама држава чланица на разматрање. Примједбе разматра одређени Codex одбор, који, када је текст норме готов, представља тај текст Codex Повјеренству као нацрт норме. Ако Повјеренство усвоји тај текст као нацрт норме, он се шаље владама ради давања примједби у неколико корака што резултира коначним нацртом након којег слиједи Codex норма. Број корака варира од пет до осам, а систем је направљен тако да представља што је могуће шири консензус. Поступак израде Codex норме може трајати неколико година. У међувремену, одређени одбор уз потпору Секретаријата побољшава и прилагођава појединости према захтјевима. Понекад се поједини корак у припреми норме понавља. Када Повјеренство Codexа усвоји норму, она се додаје Codex Alimentariusу, свјетском «закону о храни».
Одбори Codex Alimentariusа
Повјеренство Codex Alimentariusа састоји се од бројних одбора:
9 одбора који се односе на опште теме,
11 одбора за поједине производе,
3 ad hoc међувладине скупине,
6 регионалних координацијских одбора који су основани како би помогли у препознавању предности и спорних питања у посебним подручјима.
Састанци појединих Codexових одбора увијек се одржавају у одређеним државама (домаћини одбора).
Codexови одбори и њихови домаћини:
Општи одбори – “хоризонтални одбори”:
Одбор за општа начела (Француска)
Одбор за означивање хране (Канада)
Одбор за методе анализе и узорковања (Мађарска)
Одбор за хигијену хране (САД)
Одбор за заостатке пестицида (Кина)
Одбор за адитиве у храни (Кина)
Одбор за контаминанте (Низоземска)
Одбор за надзор увоза/извоза и цертификацијски сустав (Аустралија)
Одбор за нутриционизам и храну за посебне дијеталне намјене (Њемачка)
Одбор за заостатке ветеринарских лијекова у храни (САД)
Одбори за одређене врсте хране – “вертикални одбори”:
Одбор за масти и уља (Малезија)
Одбор за рибу и рибље производе (Норвешка)
Одбор за млијеко и млијечне производе (Нови Зеланд)
Одбор за свјеже воће и поврће (Мексико)
Одбор за производе од какаоа и чоколаду (Швицарска)
Одбор за шећер (УК)
Одбор за прерађено воће и поврће (САД)
Одбор за биљне протеине (Канада)
Одбор за житарице, махунарке и легуминозе (САД)
Одбор за хигијену меса (Нови Зеланд)
Одбор за природне минералне воде (Швицарска)
Координацијски одбори:
Африка (Мароко)
Азија (Кореја)
Еуропа (Пољска)
Латинска Америка и Кариби (Аргентина)
Сјеверна Америка и сјеверозападни Пацифик (Самоа)
Блиски Исток (Јордан)
Аd hoc међувладине скупине (Intergovermmental Task Force)
Сокови од воћа и поврћа (Бразил)
Сточна храна (Данска)
Храна добивена биотехнологијом (Јапан)
Codex контактна тачка
Да би омогућило сталну везу с државама чланицама, Комисија у сарадњи с националним владама појединих држава основало је Codex контактне тачке. Босна и Херцеговина је чланица Комисије Codex Alimentarius 22. октобра 2007 године. Чланство БиХ службено је забиљежено од стране FAO и WHО као и остали чланова Комисије.