Драги читаоци,
у 2026. години, низом активности и новим визуелним идентитетом, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине обиљежиће 20 година свог рада усмјереног на унапређење система безбједности хране и хране за животиње заснованог на процјени ризика и међународним споразумима и конвенцијама из области безбједности хране и хране за животиње. Наш циљ је заштита здравља и интереса потрошача и креирање услова субјектима у пословању са храном да послују у складу са принципима и стандардима Европске уније и да тиме постану конкурентнији на домаћем и међународном тржишту.
Обзиром да се 6. јануара 2026. године навршава година дана рада актуелног руководства Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, дозволите ми да у наставку са вама подијелим информације о кључним активностима које смо реализовали у првој години мандата.
Задовољство нам је да смо, унаточ свим изазовима, након једногодишњег застоја, успјели поново покренути Програм контроле резидуа пестицида у и на храни биљног и животињског поријекла. Резидуе пестицида у или на храни биљног и животињског поријекла се јављају као резултати употребе хемијских средстава у заштити биља, ветеринарској медицини и биоцида те могу да представљају ризик по јавно здравље. Мониторинг нам омогућује да установимо количину резидуа пестицида у и на храни, провјеримо усклађеност са прописаним максималним нивоима резидуа (МRL) пестицида те да тако стекнемо увид у придржавање добре пољопривредне праксе. Уз значај наставка спровођења мониторинга, по први пут смо изнашли начин да се омогући доступност услуге лабораторијских анализа кроз цијелу 2025. и 2026. годину, јер смо увидјели да се, због кашњења у процедурама јавних набавки за сваку годину појединачно, у протеклим годинама узорковање и праћење присуства резидуа пестицида није спроводило на цјелогодишњем основу, а у 2024. години уопште није проведен Програм контроле резидуа пестицида у и на храни биљног и животињског поријекла.
Три прописа достављена су Савјету министара Босне и Херцеговине на доношење, а у складу са Програмом рада Агенције за 2025. годину у процедури израде је шест прописа о храни за које очекујемо коментаре свих надлежних институција како бисмо и ове прописе могли да доставимо на доношење Савјету министара.
У области процјене ризика припремљено је и надлежним инспекцијским органима достављено 13 појединачних процјена ризика поријеклом из хране, што је омогућило предузимање мјера заштите здравља потрошача. Такође смо припремили и објавили „Научно мишљење о процјени ризика и утоцају на здравље људи тешких метала: арсена поријеклом из меда и олова поријеклом из јаја“.
Као контакт институција Босне и Херцеговине за Систем брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (ЕU RASFF), Агенција је у протеклој години запримила и процесуирала 28 обавијести које су се, између осталог, односиле на микробиолошке опасности, присуство резидуа пестицида, контаминаната, резидуа ветеринарских лијекова и страног тијела, као и недозвољену употребу адитива. Поред тога, у сарадњи са надлежним инспекцијским органима, процесуирано је 14 обавијести изван система ЕU RASFF. По свим овим обавијестима предузимане су мјере у сарадњи са надлежним инспекцијским органима те је, сходно процијењеном ризику, обавјештавана јавност.
Донесена су 33 мишљења по захтјеву субјеката у пословању са храном за животиње за издавање рјешења о одобрењу за стављање на тржиште БиХ генетички модификоване хране за животиње. Агенција је, на основу ових мишљења, донијела 23 рјешења о одобрењу за стављање на тржиште БиХ ГМ хране за животиње. У сарадњи са Свеучилиштем у Мостару, објављена је монографија “Генетички модификовани организми у пољопривреди и шумарству”, која пружа свеобухватан преглед научних, регулаторних, околишних и технолошких аспеката ГМО. По први пут уведена је обавеза кварталног извјештавања Агенције за безбједност хране БиХ о количинама увезене хране за сваку пошиљку са јасно назначеном генетичком модификацијом, достављања прописане попратне документације те доказа о лабораторијској анализи спроведеној у овлаштеном и акредитованом лабораторију за детекцију ГМО. У организацији Агенције за безбједност хране БиХ одржана је и радионица “Генетички модификовани организми (ГМО) у храни за животиње: одобрење, примјена, надзор“.
Три аутохтона босанскохерцеговачка производа су, посредством Агенције, кандидована за регистрацију ознаке квалитета на нивоу Европске уније, и то гатачки кајмак из мјешине и екстра дјевичанско маслиново уље Херцеговине за ознаку поријекла, а травнички сир за ознаку географског поријекла.
Комисија за признавање природних минералних, природних изворских и стоних вода у Босни и Херцеговини окончала је 24 предмета за признавање природних минералних, природних изворских и стоних вода. На приједлог Комисије, Агенција за безбједност хране БиХ је донијела рјешења о признавању природних минералних, природних изворских и стоних вода. Све признате воде уписане су у Регистар Агенције за безбједност хране БиХ.
Више од 600 учесника из институција у систему безбједности хране у Босни и Херцеговини учествовало је на осам едукација и двије међународне конференције које смо организовали у претходних годину дана.
Службеници Агенције су припремили и на реномираним скуповима представили 14 научних и стручних радова.
У склопу сарадње са Европском агенцијом за безбједност хране (ЕFSА), представници институција из Босне и Херцеговине учествовали су у раду и на састанцима радних тијела ЕFSА (Савјетодавно вијеће, Мрежа контакт тачака, научне мреже из области пестицида, контаминаната, ГМО, здравља и добробити животиња, резидуа ветеринарских лијекова и антимикробне резистенције те Мреже експерата за комуникацију ризика). Посредством Агенције, 32 представника Босне и Херцеговине учествовала су на девет обука у организацији ЕFSА. У 2025. години Босна и Херцеговина је, по први пут, учествовала у двије информативне кампање ЕFSА – „Safe2Eat“ и „PlantHealth4Life“. Кампања „Safe2Eat“, кроз материјале и информације објављене на званичном веб сајту кампање и Агенције за безбједност хране БиХ те на друштвеним мрежама, омогућила је потрошачима јасне и научно засноване чињенице и савјете о безбједности хране. Наглашавајући практичне мјере и укљученост заједнице, кампања „PlantHealth4Life“ подстицала је грађане, не само да размисле, већ и да подијеле своје знање и подстакну друге да се придруже заједничким напорима за заштиту наших екосистема и економије кроз промоцију улоге здравља биља за свакодневни живот.
Потписани су споразуми о научној и стручној сарадњи са Универзитетом „Џемал Биједић“ у Мостару и Агромедитеранским факултетом те са Фармацеутским факултетом Универзитета у Сарајеву, као и Споразум о сарадњи са Федералним министарством трговине.
Пружана је континуирана стручна и техничка подршка субјектима у пословању са храном, надлежним институцијама и осталим заинтересованим странама у склопу које су припремљена 204 одговора и тумачења која су се односила на спровођење прописа из области безбједности хране.
Значајан напредак остварен је и на пољу транспарентности рада Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине. Од претходне године Агенција је присутна и на друштвеним мрежама. Преко LinkedIn профила дијелимо информације о нашем раду, актуелним пројектима и иницијативама са грађанима, приватним сектором, академском заједницом и невладиним организацијама.
Наш веб сајт је, у односу на 2024. годину, са више од 300.000 отворених садржаја и 181.132 јединственом посјетом, удвостручио број отворених садржаја и јединствених посјета.
Овим путем желим да захвалим мојим колегама и сарадницима у Агенцији те свим домаћим и међународним институцијама и организацијама без којих не бисмо могли да остваримо набројане резултате.
Ваше повјерење настојаћемо, преданим и транспарентним радом, да одржимо и унаприједимо у предстојећем периоду.
Сви ваши приједлози, коментари, мишљења и упити које можете доставити преко обрасца на нашем веб сајту су добродошли и биће узети у обзир и размотрени приликом планирања наших активности.
Срдачно,
Др.сци. Санин Танковић, директор
У Мостару, 6. јануара 2026. године
