Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине у сарадњи са Спољнотрговинском комором Босне и Херцеговине организује састанак на тему „Акриламид у храни – ризици и препоруке“ који ће бити одржан у петак, 1. децембра 2017. године у Сарајеву. Повод састанку су ЕU RASFF обавијести о одбијању кекса поријеклом из Босне и Херцеговине са границе Републике Хрватске због идентифицираног прекорачења индикативног лимита за акриламид у кексима. Састанак је намијењен субјектима у пословању са храном који се баве производњом кондиторских производа и производа пекарства, а позвани су и представници надлежних органа Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко дистрикта БиХ.
Представници Агенције ће на састанку представити релевантне информације о опасности по здравље потрошача услијед изложености акриламиду и потенцијалним ризицима, Препоруку Комисије 2013/647/EU за испитивање нивоа акриламида у храни, те Уредбу Комисије (EU) 2017/2158 од 20. новембра 2017. о успостави мјера за ублажавање ефеката и нивоа референтних вриједности ради смањења присуства акриламида у храни.
Такође ће бити представљен документ „Код поступања за смањивање нивоа акриламида у храни, који је донијела Комисија Codex Alimentarius – CAC/RCP 67-2009.
Акриламид је органски спој мале молекулске масе и високе топивости у води који настаје из твари аспарагин и шећера који су природно присутни у одређеној храни при њезиној припреми на температурама које су у принципу више од 120 °C и уз мали удио влаге. Тај спој углавном настаје у печеној или прженој храни богатој угљикохидратима која у сировом стању садржава његове прекурсоре, као што су житарице, крумпир и зрна кафе. Научни одбор за контаминанте у ланцу исхране (CONTAM) Европске агенције за безбједност хране донио је 2015. године мишљење о акриламиду у храни. EFSA је на основу студија на животињама потврдила закључке претходних процјена према којима присуство акриламида у храни може повећати ризик од развоја рака код потрошача у свим добним групама.
На основу садашњих разина изложености акриламиду путем хране утврђених на нивоу ЕУ могући штетни учинци акриламида на нервни систем, пренатални и постнатални развој и мушко репродуктивно здравље нису се сматрали забрињавајућим. Садашњи нивои изложености акриламиду свих добних група путем хране забрињавајући су због његових канцерогених учинака.
Нивои акриламида могу се смањити приступом у којем се ублажавају ефекти, као што је имплементација добре хигијенске праксе и примјена поступака који се заснивају на принципима анализе опасности и критичних контролних тачака (HACCP).
