У периоду од 18. – 20.04.2023. године, Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (FАО) организовала је, у свом сједишту у Риму, ”Техничку радионицу о кориштењу секвенцирања цијелога генома (WGS) у управљању безбједношћу хране”, позивајући професионалце из владиног сектора из земаља у развоју на разговор о стварним потребама и практичним примјенама технологије за побољшање безбједности хране. Предавања су одржали ангажовани експерти FАО, институција САД, Канаде, Данске и Сингапура, као подршку разумијевању кориштења WGS у управљању безбједношћу хране, предностима, недостацима и изазовима за земље са ограниченим капацитетима и ресурсима.
Учествовали су представници надлежних органа сљедећих земаља: БиХ, Ирак, Монголија, Гана, Малезија, Мексико, Лаос.
Представници БиХ: Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине, Институт за јавно здравство РС, Ветеринарски факултет, УНСА.
Позадина
Секвенцирање цијелог генома (WGS), познато и као тзв. ‘’секвенцирање нове генерације’’ (NGS), један је од нових лабораторијских алата који открива комплетан ДНК састав организма. Једноставност, прецизност, брзина и флексибилност WGS пружају предности у односу на вишеструке комбиноване, традиционалне методологије.
Технологија секвенцирања цијелог генома (WGS) има потенцијал да игра значајну улогу у подручју безбједности хране. Међутим, у многим земљама у развоју, ниво разумијевања користи и импликација употребе WGS у области безбједности хране је низак.
У мају 2016. године, Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (FАО) организовала је глобални технички састанак о утицају WGS на управљање безбједношћу хране. FАО је такође објавио први технички документ под називом, ”Примјена WGS у управљању безбједношћу хране”, у истом мјесецу, како би пружио боље разумијевање техничких питања са конкретним студијама случаја за надлежне органе за безбједност хране, посебно за оне у земљама ниског и средњег дохотка (LMICs). Као наставак, рецензирани чланак, “Улагање у безбједност хране за земље у развоју: могућности и изазови у примјени секвенцирања цијелог генома за управљање безбједношћу хране”, објављен је у часопису о патогенима и болестима које се преносе храном 2019. године, а чланак је сажео потенцијалне баријере за земље у развоју да практично интегришу технологију у своје свакодневно управљање безбједношћу хране (Investing in Food Safety for Developing Countries: Opportunities and Challenges in Applying Whole-Genome Sequencing for Food Safety Management, Foodborne Pathogens and Disease — 2019, Volume 16, Issue 7, pp. 463-473).
Глобална пандемија Covid-19 изненада је и драстично промијенила контекст, свугдје у свијету, у погледу употребе геномског секвенцирања и његове користи за прецизно откривање, квантифицирање и анализу микроорганизама. Многи људи, укључујући ширу јавност и креаторе политика, упознали су се с појмовима као што су геном, PCR, варијанте, секвенцирање и тако даље, и стога је FАО објавио чланак о потенцијалним могућностима употребе WGS у безбједности хране, ”Свијетла страна пандемије: Секвенцирање цијелога генома и безбједност хране” (A Silver Lining of the Pandemic: Whole-Genome Sequencing and Food Safety, https://www.fao.org/3/cb5489en/cb5489en.pdf).
Улога FАО је да информише све чланице о најновијим научним достигнућима у прехрамбеном и пољопривредном сектору и пружи техничку помоћ онима којима је потребна. FАО је у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом (WHО) објавио неколико техничких радова и сазвао састанке и међународне конференције о WGS, примјени и утјецају WGS на управљање безбједношћу хране. Такође подржава непрофитне техничке иницијативе које раде на WGS и безбједности хране, као што су Global Microbial Identifier i PulseNet International и олакшава неформалну мрежу земаља у развоју за размјену информација, знања и искуства у кориштењу WGS за управљање безбједношћу хране.
Документи од значаја
Technical background paper: Applications of Whole Genome Sequencing (WGS) in food safety management
