На радионици “Генетички модификовани организми (ГМО) у храни за животиње: одобрење, примјена, надзор“ одржаној у Мостару у организацији Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, субјектима у пословању са храном за животиње представљени су нови захтјеви и обавезе које морају да испуњавају како би на тржиште Босне и Херцеговине стављали храну за животиње која садржи ГМО.
Да би унаприједила надзор и праћење промета хране за животиње која се састоји, садржи или потиче од генетички модификованих организама, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је у овој години увела веома значајне измјене и новине у поступку издавања рјешења и обавеза носитеља рјешења о одобрењу за стављање на тржиште хране за животиње која садржи ГМО.
То подразумијева обавезу кварталног извјештавања Агенције за безбједност хране БиХ о количинама увезене хране за сваку пошиљку са јасно назначеном генетичком модификацијом, достављања прописане попратне документације те доказа о лабораторијској анализи спроведеној у овлаштеном и акредитованом лабораторију за детекцију ГМО. Директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине др.сци. Санин Танковић објаснио је да је намјера да се успоставе ригорозније норме за издавање одобрења за стављање на тржиште хране за животиње која садржи генетички модификоване организме.
“У протеклих неколико мјесеци интензивно смо радили на изналажењу нових рјешења која ће, увјерен сам, у предстојећем периоду, дати резултате, јер ћемо по први пут имати податке о количинама увезене генетички модификоване хране за животиње, свакој појединачној генетичкој модификацији и извршеним контролама како бисмо имали увид у стварно стање. Нико није против ГМО, али ако се ставља на тржиште ГМ храна за животиње, онај који купује ту храну за животиње и користи је у исхрани животиња мора да зна да је то генетички модификована храна за животиње”, истакао је др.сци. Санин Танковић, директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине.
Тренутно 32 субјекта у пословању са храном за животиње посједују рјешење о одобрењу за стављање на тржиште Босне и Херцеговине сојине сачме која садржи ГМО. Сва издана рјешења и информације о носиоцима рјешења доступни су на званичном веб сајту Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине.
“Ово је врло битна, квалитетна и комплексна тема и стога је важно да имамо овакве радионице да се разјасне одређене нејасноће те да се сви у ланцу, не само увозници, придржавају правила и протокола који су везани за Закон о ГМО”, изјавила је у обраћању медијима Сузана Топић, директорица компаније “Сано д.о.о.” Лакташи.
Биотехнологија је, кроз примјену у медицини, фармацији, пољопривреди и прехрамбеној индустрији, дио нашег свакодневног живота, а један од првих производа биотехнологије је рекомбинантни хумани инзулин. Веома значајну улогу у процесу одобравања за стављање на тржиште хране за животиње која садржи ГМО има Савјет за ГМО, научно-стручно тијело које, између осталог, даје мишљења о употреби ГМО у управним поступцима и другим поступцима те савјетује надлежне органе о питањима везаним за употребу ГМО и кориштење генетичке технологије.
“Један од задатака Савјета за ГМО је да разбијамо предрасуде, односно покушамо да свим корисницима и становништву Босне и Херцеговине приближимо тему биотехнологије. Недавно смо имали промоцију монографије “Генетички модификовани организми у пољопривреди и шумарству”, гдје смо на реалан начин, износећи само научне чињенице покушали да приближимо свим заинтересованим субјектима тему генетички модификованих организама. Наша улога није да се опредијелимо за или против кориштења генетичке технологије, него да представимо научне чињенице”, изјавила је проф.др.сц. Данијела Петровић, предсједница Савјета за ГМО.
У складу са легислативвом ЕУ која је преузета у правни оквир Босне и Херцеговине, генетички модификовани организми у храни за животиње подлијежу, између осталог, одобрењу надлежних органа прије стављања на тржиште, а њихово присуство потребно је пратити како би се могла открити евентуална појава неодобрених ГМО на тржишту.
