У организацији Агромедитеранског факултета Универзитета Џемал Биједић у Мостару је 6. априла 2026. године одржана нутриционистичка трибина под називом „Од декларације до квалитета – истина о храни и меду“. Да ли знамо да прочитамо декларацију на прави начин? Како да разликујeмо „прави“ од „лажног“ меда? Колико је еколошки произведена храна заиста еколошка?
То су нека од питања на која су одговоре дали др. сци. Санин Танковић, директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, др. сци. Мелиса Орашчанин, ванредна професорица на Биотехничком факултету Универзитета у Бихаћу и вањски сарадник на студијском програму „Нутриционизам“ при Агромедитеранском факултету и нутриционисткиња Амела Ивковић О’Рејли (O’Reilly). Уиме Агенције, трибини је присуствовао и др. сци. Слободан Дојчиновић, замјеник директора.
С обзиром да потрошачи често наилазе на потешкоће приликом тумачења декларације и разликовања аутентичних производа од патворених, ова трибина је организована сa циљем едукације и подизања свијести о безбједности хране. У фокусу су биле прехрамбене навике и знање потрошача о декларацијама хране, меду и еколошким производима.
Директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине истакао је да су у процедури измјене и допуне Правилника о меду и пчелињим производима којим се прописује обавеза навођења земаља поријекла у којима је мед сакупљен на декларацији производа, по узору на земље Европске уније. Ако мед потиче из више од једне земље, земље поријекла у којима је мед сакупљен наводе се на декларацији у главном видном пољу, силазним редослиједом према њиховом удјелу у маси, заједно са процентом који свака од тих земаља поријекла представља.
Директор Танковић такође је упозорио на потребу хитног усклађивања прописа којима су регулисани максимални нивои резидуа пестицида, максималне дозвољене количине контаминаната те листе адитива дозвољених за употребу у храни.
Нутриционисткиња Амела Ивковић О’Рејли нагласила је да погрешна исхрана и навике могу дa доведу дo проблема као што су претилост, дијабетес и срчане болести, како код дјеце тако и код старијих, те је указала на значај балансиране исхране. Подаци Агромедитеранског факултета добијени анкетирањем грађана показали су да потрошачи најчешће не обраћају пажњу на информације које су кључне за процјену квалитета производа.
„Сваки пут урадимо анкету, а на основу резултата анкете организујемо трибину. Ове године је била подијељена на три групе питања – декларацију, мед и еколошке производе. Треба обратити пажњу на скривене шећере, јер на декларацији пише колико је на 100 мл, а ви попијете пола литре“, појаснила је изв. проф. др. Алиса Хаџиабулић, деканица Агромедитеранског факултета Универзитета „Џемал Биједић“ у Мостару.
Учешће представника Агенције на стручним скуповима, као и размјена научних информација, дио су активности дефинисаних Споразумом о научној и стручној сарадњи који су представници Агенције, Универзитета Џемал Биједић и Агромедитеранског факултета потписали 30. маја 2025. године. Управо је нутриционизам, уз токсикологију хране, здравствену исправност и квалитет воде, овим споразумом идентификован као област потенцијалне сарадње између ових институцијa.
