На II. Међународној конференцији „Иновације и научна истраживања у пчеларству“ на којој је учествовало око 200 представника надлежних институција, академске заједнице и стручњака из 30 држава Европе, Африке, Азије и Америке, присуствовали су службеници Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине Армин Чолаковић, шеф Одсјека и Наџа Наронниг, виши стручни сарадник. Конференција је одржана у хибридном формату 6. и 7. маја 2025. године у Сарајеву у оквиру ЕU COST (енгл. European Cooperation in Science and Technology), најстаријег европског програма, успостављеног 1971. године, који промиче сарадњу међу научницима, развој нових идеја и иницијатива те успоставу мрежа између научника, али и невладиних организација, као и малих и средњих предузећа.
Учесници конференције размијенили су искуства, знања, иновације и најбоље праксе у области пчеларства, а скуп је отворен предавањима о улози меда у људском здрављу и значају примјене аналитичке хемије у испитивању аутентичности меда. Представљене су савремене аналитичке методе за одређивање хлапљивих спојева у меду, те је наглашена хитна потреба за ефикасним и исплативим алатима за скрининг квалитета меда. Истакнуте су предности кориштења преносних апарата који омогућавају функционалну блиско-инфрацрвену (NIR) спектроскопију и Раманову спектроскопију. Закључено је да су поуздани хемијски маркери и нове преносне технологије веома значајни за очување квалитета меда и повјерења потрошача.
Такође је разговарано о абиотичком стресу у кошницама и утицају околишних контаминаната на пчелиње производе, пчеле и здравље људи. У том контексту истакнуто је да пчеле нису само полинатори, него и чувари здравог екосистема, јер њихова изложеност контаминантима одражава и нашу.
Од античких времена, мед је популарна функционална храна, због његовог корисног учинка на здравље заснованог на садржају биоактивних спојева који имају антиоксидативна, антимикробна, протуупална и антиканцерогена својства. Европска медоносна пчела, Apis mellifera, најважнији је полинатор, те је од изузетног значаја за производњу хране. Међутим, пчелињих заједница је све мање због антропогених активности, укључујући интензивну пољопривреду и примјену пестицида те су изложене пријетњи од изумирања.
