Њемачко ветеринарско надлежно тијело пријавило је 10. јануара 2025. године, путем система Европске комисије за пријаву болести животиња, избијање слинавке и шапа у објекту са воденим биволима у општини Хопегартен (Hoppegarten), Савезна држава Бранденбург.
Сумња на болест постављена је након што су угинуле три, од укупно 14 животиња држаних на отвореном у једном објекту, а лабораторијским претрагама потврђен је вирус слинавке и шапа.
Слинавка и шап је једна од најразорнијих болести које погађају домаће (говеда, свиње, овце, козе и биволе) и дивље папкаре широм свијета. Узрочник болести је вирус из породице Picornaviridae, род Aphtovirus. Комбинована висока антигенска варијабилност и ефикасан пренос чини вирус слинавке и шапа (Foot-and-mouth disease virus, FMDV) врло заразним међу осјетљивим јединкама широм цијелог свијета у низу различитих врста. Болест је ендемска у многим дијеловима свијета, иако је напредак у контроли FMDV континуиран. Преноси се директним контактом заражених животиња, индиректним контактом путем контаминираних животињских производа, путем хране за животиње, те путем аеросола. Људи такође могу механички пренијети вирус са зараженог на друга газдинства: на рукама, на одјећи, путем превозних средстава и сл. Болест се очитује слињењем, депресијом, хромошћу, те појавом карактеристичних везикула на епителу усана, језика, десни, носница, круне папака, међупапчаног процјепа и сиса.
У информацији коју је, поводом избијања болести слинавке и шапа на подручју Савезне државе Бранденбург, објавио Федерални институт за процјену ризика (Bundesinstitut für Risikobewertung, BfR) наводи се да је FMDV углавном безопасан за људе. Само у ограниченом броју изолираних случајева (око 40 евидентираних случајева инфекције у цијелом свијету од 1921. – 2007. године), након директног контакта са зараженим животињама, забиљежени су благи симптоми болести код људи те се у том погледу болест слинавке и шапа не сматра класичном зоонозом. Пренос болести путем конзумације хране или са човјека на човјека досад нису забиљежени.
Међутим, због строгих мјера контроле и ограничења у међународној трговини, ова болест представља велику пријетњу међународној трговини и сточарској индустрији, укључујући мале посједнике, као и цијеле регионалне економије. Приликом потврде слинавке и шапа примјењују се строге и ригорозне мјере контроле и сузбијања даљег ширења у складу са важећим прописима, а исте укључују обавезу еутаназије и нешкодљивог уклањања свих преосталих примјењивих животиња на захваћеном објекту, успоставу зоне заштите и зоне надзирања, забрану премјештања живих животиња и производа животињског поријекла и друге мјере.
Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине донијела је 13. јануара 2025. године „Упутство о забрани увоза одређених пошиљки ради спречавања уноса у Босну и Херцеговину слинавке и шапа“. Чланом 1. Упутства забрањује се увоз пошиљки домаћих и дивљих папкара, сјемена и ембрија/јајних ћелија поријеклом од папкара, намирница, производа, сировина и отпадака поријеклом од домаћих и дивљих папкара те хране за животиње поријеклом од папкара, а који су поријеклом из Савезне државе Бранденбург у Њемачкој.
Упутство о забрани увоза одређених пошиљки ради спречавања уноса у Босну и Херцеговину слинавке и шапа можете да преузмете на сљедећем линку.
Босна и Херцеговина је званично слободна од болести слинавке и шапа од стране WOAH – World Organisation for Animal Health (Свјетска организација за здравље животиња), а посљедњи забиљежен случај је био давне 1968. године.
