Дана 29. фебруар 2020. године
Овај документ пружа ажуриране препоруке за међународни промет у вези са избијањем COVID-19, а у свјетлу брзог развоја ситуације. Истим се замјењује савјет објављен 27. јануара 2020. године.
Дана 30. јануара 2020. године, Генерални директор Свјетске здравствене организације (WHO), након савјета Одбора за хитне случајеве сазваног у складу с Међународним здравственим прописима (2005.), прогласио је тренутну епидемију COVID-19 јавноздравственим хитним случајем од међународног значаја и издао привремене Препоруке. Одбор је затражио од Генералног директора да пружи даљње савјете о овим питањима и, ако је потребно, да донесе нове препоруке, овисно о случају, а имајући у виду брзи развој ситуације.
Погођена подручја
„Погођеним подручјима“ сматрају се оне земље, покрајине, територије или градови у којима се трансмисија/пријенос COVID-19 тренутно одвија, за разлику од подручја која пријављују само тзв. „увезене“ случајеве. Иако је Кина, од 27. фебруара 2020. године, а посебно провинција Хубеи, имала континуирану трансмисију/пријенос болести и извијестила о највећем броју потврђених случајева од почетка епидемије, у посљедње вријеме ситуација у Кини показала је значајан пад случајева. У исто вријеме, све већи број земаља, осим Кине, пријавио је случајеве, укључујући и локалним пријеносом COVID-19. Како се епидемија развија, за очекивати је да ће многа подручја открити увозне случајеве и локални пријенос COVID-19. WHO свакодневно објављује дневне извјештаје о стању по питању развоја епидемије, које можете погледати на: https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports/
У до сада пријављеним епидемијама првенствено се радило о оним унутар кластера случајева изложености у блиском контакту, унутар породице или на посебним окупљањима. COVID-19 се примарно преноси капљично и блиским контактом са зараженим појединцима. Мјере контроле фокусиране на превенцију, посебно на редовито прање руку и хигијена кашљања, активни надзор за рано откривање и изолирање случајева, брза идентификација и помно праћење особа које долазе у контакт са обољелима, брзи приступ клиничкој њези, посебно у тешким случајевима, ефикасне су за држање под контролом већине епидемија COVID-19.
Препоруке за међународни промет
WHO и даље савјетује да се не примјењују рестриктивне мјере на путовање или трговину са земљама погођеним епидемијом COVID-19.
Опћенито узевши, докази указују на то да у већини хитних случајева који се тичу јавног здравља, ограничавање кретања људи и робе нема учинка, те може само преусмјерити ресурсе потребне за друге интервенције. Надаље, ограничења могу прекинути потребну помоћ и техничку подршку, могу пореметити пословање и имати негативне социјалне и економске ефекте на погођене земље. Међутим, у одређеним околностима, мјере које ограничавају кретање људи могу се показати привремено корисним, као нпр. у окружењима са мало међународних веза и ограниченим капацитетима за пружање адекватног одговора.
Мјере путовања које значајно ометају међународни промет могу бити оправдане само на почетку епидемије, јер могу омогућити да земље добију на времену, чак и ако се ради о само неколико дана, за брзо провођење ефикасних мјера приправности. Таква ограничења морају се темељити на пажљивој процјени ризика, бити пропорционална ризику за јавно здравље, кратка у погледу трајања и редовно преиспитивана у свјетлу развоја ситуације.
Забране путовања у погођена подручја или одбијање уласка путницима који долазе из погођених подручја обично нису ефикасне у спречавању увоза случајева, али могу имати значајан економски и социјални утицај. Откако је, 27. фебруара, WHO прогласила јавноздравствени хитни случај од међународнг значаја, а везано за COVID-19, 38 земаља је извијестило WHO о додатним здравственим мјерама које значајно ометају међународни промет у вези с путовањем у Кину и из Кине или других земаља, које варирају од ускраћивања уласка путника, до визних ограничења или карантене за повратнике. Неколицина земаља које су ускратиле улаз путницима или које су обуставиле летове за Кину и из ње или друге погођене земље, сада пријављују случајеве COVID-19.
Пуко провјеравање температуре на излазу или уласку, није учинковит начин за заустављање ширења на међународном нивоу, јер заражени појединци могу бити у инкубацијском раздобљу, можда не показивати очите симптоме у раном току болести или могу смањити температуру кориштењем антипиретика; поред тога, такве мјере захтијевају знатна улагања за оно што може донијети тек мало користи. Ефикасније је дати препоруке за превенцију путницима и прикупити изјаве о здравственом стању по доласку, са контактним подацима путника, како би се омогућила одговарајућа процјена ризика и могућност улажења у траг путницима који долазе.
Препоруке за међународне путнике
Прикладно је за путнике који су болесни да одгоде или избјегну путовање у погођена подручја, посебно за старије путнике и особе са кроничним болестима или евидентним здравственим проблемима.
Опће препоруке за личну хигијену, прикладно понашање приликом кашљања и властито држање на одстојању, од најмање једног метра, од особа које показују симптоме болести, остају посебно важне за све путнике. Ту спада:
- Често провођење хигијене руку, нарочито након додира са респираторним излучевинама. Хигијена руку укључује чишћење руку сапуном и водом или трљање руку средствима на бази алкохола. Трљање руку средствима на бази алкохола пожељно је ако руке нису видно запрљане; прати руке сапуном и водом када су видно запрљане;
- Покрити нос и уста савијеним лактом или папирнатим убрусом када кашљете или кишете и одмах одложити убрус и обавити хигијену руку;
- Уздржати се од додиривања уста и носа;
- Медицинска маска није потребна ако нема симптома, јер нема доказа да ношење маске – било које врсте – штити необољеле особе. Међутим, неке земље имају у својој култури понашања ношење маски. Ако треба носити маске, од пресудног је значаја поштовати најбоље праксе везано за ношење, скидање и одлагање те о хигијени руку након уклањања – погледајте: савјет о употреби маски, које можете погледати на линку: https://apps.who.int/iris/rest/bitstreams/1269003/retrieve
Као код сваког путовања, путницима се савјетује да се придржавају правилних поступака хигијене хране, укључујући пет кључева за сигурност хране које можете погледати на линку: https://www.who.int/foodsafety/publications/consumer/en/5keys_en.pdf?ua=1&ua=1,
Те препорука за смањење ризика од преношења нових патогена са животиња на људе на тржницама живим животињама, које можете погледати на линку: https://www.who.int/health-topics/coronavirus/who-recommendations-to-reduce-risk-of-transmission-of-emerging-pathogens-from-animals-to-humans-in-live-animal-markets
Путници који се враћају из погођених подручја требали би 14 дана самостално пратити симптоме и слиједити државне протоколе земаља у које долазе. Неке земље могу захтијевати од повратника да уђу у карантин. Ако се појаве симптоми, попут врућице, или кашља или отежаног дисања, путницима се савјетује да се обрате локалним здравственим радницима, по могућности телефоном и обавијесте их о својим симптомима и повијести путовања. Путницима који су идентифицирани на улазним мјестима препоручује се слиједити савјете WHO-а за управљање путницима на улазним мјестима, које можете погледати на линку: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/331003/WHO-2019-nCoV-POEmgmt-2020.1-eng.pdf?sequence=1&isAllowed=y
Смјернице за третман болесних путника у авионима доступне су на wеб страницама ICAO и IATA, можете погледати на линку: https://www.capsca.org/CoronaVirusRefs.html i https://www.iata.org/en/programs/safety/health/diseases/#tab-2
Кључна питања која треба узети у обзир код планирања великих масовних окупљања такођер су доступна на wеб страници WHO-а и можете погледати на линку: https://www.who.int/publications-detail/key-planning-recommendations-for-mass-gatherings-in-the-context-of-the-current-covid-19-outbreak
Објављена су и питања оперативне природе која треба узети у обзир за управљање случајевима COVID-19 на броду, који је достипан на линку: https://www.who.int/publications-detail/operational-considerations-for-managing-covid-19-cases-outbreak-on-board-ships
Земље које се одлуче на враћање држављана из погођених подручја, требале би узети у обзир сљедеће, како би се избјегло даље ширење COVID-19: провјера при изласку непосредно прије лета; обавијест о ризику путницима и посади; опрема за контролу инфекције током путовања; спремност посаде у погледу обољелих у току лета; преглед путника након што стигну при уласку, те помно праћење 14 дана након доласка: https://www.who.int/ith/Repatriation_Quarantine_nCoV-key-considerations_HQ final11Feb.pdf?ua=1
Опште препоруке за све земље
Земље би требале појачати праћење необичних избијања болести сличних грипи и тешке упале плућа и пажљиво пратити развој епидемије COVID-19, појачавајући епидемиолошки надзор. Земље би требале наставити да јачају свијест кроз ефикасну комуникацију ризика која се односи на COVID-19, према широј јавности, здравственим радницима и креаторима политика, те да избјегавају радње које промовирају стигму или дискриминацију. Земље би с WHO-ом требале подијелити све релевантне информације потребне за правовремену процјену и управљање COVID-19, како то захтијевају Међународни здравствени прописи (2005).
Земље се подсјећају на сврху Међународних здравствених прописа да спријече, заштите од, контролирају и пруже јавноздравствени одговор на ширење болести на међународном нивоу, на начине који су пропорционални и ограничени на јавноздравствене ризике и којима се избјегава непотребно уплитање у међународни промет и трговину. Земље које проводе додатне здравствене мјере које значајно ометају међународни промет морају доставити WHO-у, у року од 48 часа од примјене, образложење и релевантне научне информације о проведеним мјерама. WHO ће дијелити ове информације са другим државама потписницама. Значајне сметње углавном подразумијевају одбијање уласка или одласка међународних путника, пртљага, терета, контејнера, транспорта, робе и слично или њихово кашњење у трајању више од 24 часа.
WHO наставља сарадњу са својим државама чланицама, као и с међународним организацијама и индустријом, како би омогућила проведбу здравствених мјера повезаних с путовањима које су пропорционалне ризицима по јавно здравље, дјелотворне су и проводе се на начин којим се избјегава непотребно ограничавање међународног промета током епидемије COVID-19.
