Вирус Западног Нила (WNV) је вирус са омотачем и једноланчаном РНК позитивног поларитета који припада серокомплексу јапанског енцефалитиса (род Flavivirus, породица Flaviviridae). Описано је осам филогенетских линија, али се само линије 1 и 2 повезују са болешћу код људи.
WNV је први пут изолован 1937. године код жене у области Западни Нил у Уганди. Тренутно је то арбовирус с најширом географском распрострањеношћу, а може се наћи у дијеловима Сјеверне и Јужне Америке, Африке, Европе, Азије и Океаније.
Болест (грозницу) Западног Нила узрокује вирус Западног Нила (WNV), који се у природи одржава путем циклуса који укључује тзв. орнитофилне комарце и птице, при чему птице служе као примарни резервоари вируса.
На људе, копитаре и друге сисаре преноси се убодом зараженог комарца (вектора), али се не преноси уобичајеним контактом, са човјека на човјека, нити путем хране и воде.
Комарци из рода Culex сматрају се најважнијим векторима преношења, иако и друге врсте комараца могу пренијети инфекцију под одређеним околностима. Ризик од преношења на одређеном подручју зависи од присутности вируса, домаћина (у којем се патоген размножава), вектора (комараца) и индивидуалног имунитета.
Болест се јавља током љетних и јесењих мјесеци. На сезонску појаву и ширење болести на одређеном подручју, а тиме и на епидемиолошку ситуацију, утичу бројни фактори, попут бројности и активности вектора, што је одређено условима околине и климатским приликама.
Инфекција вирусом Западног Нила код људи најчешће протиче без симптома (у приближно 70–80 % случајева). У око 20 % случајева болест се манифестује симптомима сличним грипу, најчешће повишеном температуром, главобољом, слабошћу те боловима у мишићима и зглобовима.
Код око 1 % заражених особа може се развити тежи облик болести усљед захваћености централног нервног система, уз симптоме менингитиса или енцефалитиса (упале можданих овојница или мозга). Старије особе са постојећ
хроничним обољењима (попут дијабетеса, хипертензије или хроничне болести бубрега) и особе са ослабљеним имунитетом изложене су повећаном ризику од обољевања.
Обoљеле особе примају симптоматску терапију, а већина се опоравља без трајних посљедица.
Будући да се вирус одржава у природном циклусу између птица и комараца, а људи и коњи су тзв. „слијепи домаћини“, препорука је примјењивати приступ „јединственог здравља“ (One Health) који интегрише здравље људи, животиња и животне средине.
Како би се смањио ризик од инфекције вирусом Западног Нила, важно је проводити мјере сузбијања комараца и уклањања њихових легла. Поред мјера сузбијања комараца, кључно је и лично ангажовање у борби против комараца. Ради личне заштите од убода комараца препоручује се:
- постављање мрежа за заштиту од инсеката на прозоре и врата,
- употреба средстава за одбијање комараца (у складу са упутствима произвођача),
- ношење одјеће свијетлих боја, дугих рукава и дугих ногавица у подручјима са великом активношћу комараца,
- боравак у климатизованим просторима кад год је то могуће,
- уклањање извора стајаће воде,
- избјегавање боравка поред стајаћих вода (баре, локве, језерца) које су природна станишта комараца.
Улога Европске агенције за безбједност хране (European Food Safety Authority, EFSA)
Као и у случају других болести које преносе вектори, EFSA и њен Панел за здравље и добробит животиња пружају независне научне савјете и научну помоћ у вези са аспектима зооноза које преносе вектори, а који се тичу здравља људи и животиња.
EFSA је такође израдила интерактивни профил болести који нуди информације о вирусу Западног Нила (WNV) засноване на доказима и представљене на начин једноставан за кориснике. Профил обухвата теме као што су географска распрострањеност вируса, његове карактеристике и сазнања проистекла из студија експерименталне инфекције.
У јулу 2026. године, EFSA и ECDC наставили су са својим мјесечним извјештајима о вирусу Западног Нила (WNV), пружајући ажуриране информације о људским инфекцијама и избијањима болести код птица и копитара. Заједнички напори надзора помажу јавноздравственим и ветеринарским властима широм Европе да спроведу правовремене и ефикасне мјере контроле.
Према извјештају, закључно са 5. августом, забиљежено је 245 случајева инфекције вирусом Западног Нила код људи, уз 12 смртних исхода. У истом периоду пријављено је 17 жаришта међу копитарима и 74 жаришта међу птицама.
Статистички преглед инфекције према EFSA-и
Учинци вируса варирају у зависности од домаћина:
| Домаћин | Клиничка слика и статистика |
|---|---|
| Људи | • 80 % инфекција: Потпуно без симптома.
• 20 % инфекција: Развија се грозница Западног Нила (благи симптоми налик грипу). • <1 % инфекција: Развија се тешки неуроинвазивни облик (менингитис, енцефалитис). |
| Коњи |
• Већина: Без симптома или са благом грипом. • 10 % (са симптомима): Развија неуролошке поремећаје (губитак координације, лежање без могућности устајања). |
Тренутна ситуација – преглед Европског центра за превенцију и контролу болести (European Centre for Disease Prevention and Control, ECDC)
Од почетка сезоне трансмисије 2026. године, закључно са 26. августом, идентификована су 124 подручја погођена вирусом Западног Нила (WNV) у 15 европских земаља.
Ова подручја налазе се у Италији (55), Грчкој (17), Румунији (15), Француској (13), Србији (шест), Шпанији (четири), Сјеверној Македонији (три), Хрватској (два), Њемачкој (два), Албанији (једно), Аустрији (једно), Кипру (једно), Мађарској (једно), Косову (једно) и Холандији (једно).
Наведених 15 земаља пријавило је 877 случајева инфекције вирусом Западног Нила код људи, стечених локално: Италија (428 случајева), Грчка (222 случаја, од којих осам са непознатим мјестом инфекције), Шпанија (79 случајева), Сјеверна Македонија (49 случајева), Румунија (45 случајева), Француска (28 случајева), Србија (11 случајева), Хрватска (три случаја), Холандија (три случаја), Аустрија (два случаја), Кипар (два случаја), Њемачка (два случаја), Албанија (један случај), Мађарска (један случај) и Косово (један случај).
Извори информација:
https://www.ecdc.europa.eu/en/west-nile-fever/facts
https://www.cdc.gov/west-nile-virus/about/index.html
https://www.efsa.europa.eu/en/topics/west-nile-virus
https://www.ecdc.europa.eu/en/west-nile-fever/surveillance-and-disease-data/disease-data-ecdc
