Са циљем спречавања уноса болести слинавке и шапа у Босну и Херцеговину, Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине донијела је, 7. марта 2025. године, „Упутство о забрани увоза одређених пошиљки ради спречавања уноса у Босну и Херцеговину слинавке и шапа“.
Наведеним актом забрањује се увоз пошиљки домаћих и дивљих папкара, сјемена и ембрија/јајних ћелија поријеклом од папкара, намирница, производа, сировина и отпадака поријеклом од домаћих и дивљих папкара те хране за животиње поријеклом од папкара, а који су поријеклом из Мађарске, Савезне државе Бранденбург и Града Берлина у Њемачкој. Ступањем на снагу овог Упутства престаје да важи „Упутство о забрани увоза одређених пошиљки ради спречавања уноса у Босну и Херцеговину слинавке и шапа“ донесено 28. јануара 2025. године.
Према расположивим информацијама, избијање слинавке и шапа у Мађарској, у региону Гyoр-Мосон-Сопрон, у близини границе са Словачком, пријављено је 7. марта 2025. године путем система Европске комисије за пријаву болести животиња, а болест је потврђена на објекту са млијечним говедима.
Први знакови болести уочени су код животиња које су показивале карактеристичне клиничке симптоме слинавке и шапа. Надлежно тијело Мађарске одмах је предузело прелиминарне мјере контроле те спроводи детаљно епидемиолошко истраживање како би се утврдио извор и пут уноса болести.
Слинавка и шап је једна од најразорнијих болести које погађају домаће (говеда, свиње, овце, козе и биволе) и дивље папкаре широм свијета. Узрочник болести је вирус из породице Picornaviridaе, род Aphtovirus.
Комбинована висока антигенска варијабилност и ефикасан пренос чине вирус слинавке и шапа (Foot and mouth disease, FMDV) врло заразним међу осјетљивим јединкама широм цијелог свијета у низу различитих врста. Болест је ендемска у многим дијеловима свијета, иако је напредак у контроли FMDV континуиран. Преноси се директним контактом заражених животиња, индиректним контактом путем контаминираних животињских производа, путем хране за животиње те путем аеросола. Људи такођер могу механички пренијети вирус са зараженог на друга газдинства: на рукама и одјећи, путем превозних средстава и сл. Болест се очитује слињењем, депресијом, хромошћу, те појавом карактеристичних везикула на епителу усана, језика, десни, носница, круне папака, међупапчаног процјепа и сиса.
FMDV је, углавном, безопасан за људе. Само у ограниченом броју изолованих случајева (око 40 евидентираних случајева инфекције у цијелом свијету од 1921. – 2007. године), након директног контакта са зараженим животињама, забиљежени су благи симптоми болести код људи те се у том погледу болест слинавке и шапа не сматра класичном зоонозом. Пренос болести путем конзумације хране или са човјека на човјека досад нису забиљежени.
Међутим, због строгих мјера контроле и ограничења у међународној трговини, ова болест представља велику пријетњу међународној трговини и сточарској индустрији, укључујући мале посједнике, као и цијела регионална газдинства. Приликом потврде слинавке и шапа примјењују се строге и ригорозне мјере контроле и сузбијања даљег ширења у складу са важећим прописима, а исте укључују обавезу усмрћивања и нешкодљивог уклањања свих преосталих примјењивих животиња на захваћеном објекту, успоставу зоне заштите и зоне надзирања, забрану премјештања живих животиња и производа животињског поријекла и друге мјере.
Босна и Херцеговина је службено слободна од болести слинавке и шапа од стране Свјетске организације за здравље животиња (World Organisation for Animal Health, WOAH), а посљедњи забиљежен случај је био давне 1968. године.
