Европска агенција за безбједност хране (EFSA) објавила је „Извјештај о истраживању прехрамбених навика адолесцената, одраслих и трудница у Босни и Херцеговини (B&H MENU)“. Истраживање прехрамбених навика адолесцената, одраслих и трудница по први пут је, у организацији Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, спроведено на подручју цијеле Босне и Херцеговине.
Уз претходну сагласност Савјета министара Босне и Херцеговине, Агенција за безбједност хране БиХ поднијела је 2016. године пријаву на јавни позив EFSA за подршку националним истраживањима прехрамбених навика сходно EU MENU методологији. EFSA је позитивно оцијенила пријаву Агенције, те је спровођење наведеног истраживања финансијски подржала у износу од 100,000 евра.
Подаци о прехрамбеним навикама становништва и конзумацији хране су веома значајни за процјену изложености потрошача ризицима поријеклом из хране. Омогућавају прецизнију процјену изложености и помажу управитељима ризика при доношењу одлука о безбједности хране. Ове информације дају детаљну слику конзумирања поједине хране по добним групама становника за одређену земљу или област. Спровођење истраживања у складу са EU MENU методологијом гарантује да су прикупљени подаци у Босни и Херцеговини хармонизовани са подацима земаља чланица ЕУ и дио су опште европске базе података о прехрамбеним навикама становника Европе. Овај пројекат, осим значаја за Босну и Херцеговину (BH MENU DATA), има и шири значај за регион (Балканска база података) и за ЕУ (EFSA DATA). У сврху истраживања кориштен је специјализовани софтвер (Diet Assess & Plan software, DAP) развијен у складу са смјерницама EFSA, који омогућава свеобухватну евалуацију исхране и планирање засновано на процјени уноса хране.
Истраживањем су обухваћена 1384 испитаника, од чега су 534 адолесцента, 850 одраслих особа и 134 труднице. Методологија за спровођење истраживања усклађена је са смјерницама EFSA објављеним 2014. године. Истраживање је спроведено на случајном узорку стратификованом према доби, сполу и мјесту пребивалишта, на основу података из националног регистра становништва. Детаљне информације о конзумацији хране прикупљене су методом 24-часовног присјећања (24-hour recall) кроз два неузастопна дана за сваког појединачног испитаника. Прикупљање података допуњено је кроз упитник о учесталости конзумације хране (Food Propensity Questionnaire, FPQ), укључујући храну која је занимљива са аспекта нутритивне вриједности или потенцијалног ризика. Више информација о истраживању можете да пронађете на сљедећем линку.
Сврха „Извјештаја о истраживању прехрамбених навика адолесцената, одраслих и трудница у Босни и Херцеговини“ је представљање циљева, узорка, методологије и процедуре спровођења истраживања прехрамбених навика адолесцената, одраслих и трудница у Босни и Херцеговини. Извјештај је доступан на сљедећем линку:
https://efsa.onlinelibrary.wiley.com/doi/epdf/10.2903/sp.efsa.2021.EN-6993
Подаци прикупљени истраживањем прехрамбених навика у Босни и Херцеговини дио су „Опште базе података о конзумацији хране“ која садржи детаљне информације о конзумацији хране у земљама ЕУ и претприступним земљама. Ова база података има кључну улогу за евалуацију ризика повезаних са могућим опасностима у храни и омогућава процјену изложености потрошача опасностима, што представља кључни корак у процјени ризика. Такође је значајна за друге области рада EFSA, као што је процјена уноса нутријената код становништва ЕУ. База података, укључујући смјернице за њену употребу, доступна је на сљедећем линку:
https://www.efsa.europa.eu/en/data-report/food-consumption-data#how-to-use-the-database
