Да ли сте се икад запитали која је разлика између ознака „употребљиво до“ и „најбоље употријебити до“? Ознака „употребљиво до“ односи се на безбједност хране, а „најбоље употријебити до“ на квалитет хране. У складу са прописима Европске уније, сва претпакoвана храна мора да садржи ознаке са овим информацијама.
Европска комисија процјењује да, од укупно 58 милиона тона бачене хране у Европској унији на годишњем нивоу, скоро 10 %, може да се доведе у везу са ознаком датума на храни.
Ознака „употребљиво до“ односи се на безбједност хране и значи да се храна може конзумирати до датума наведеног на амбалажи. Након истека наведеног рока храна више није безбједна за конзумацију и могла би да проузрочи здравствене тегобе. Та се ознака ставља на свјежу и лако кварљиву храну, као што су нпр. риба, месо и млијечни производи.
Са друге стране, ознака „најбоље употријебити до“ односи се на квалитет хране те ће, ако се придржавате упутстава за чување, храна бити безбједна за јело и након истека датума „најбоље употријебити до“, но можда неће имати једнак окус или текстуру. Стога је не морате нужно одмах бацити!
„Означавање рока трајања хране заснива се на науци. Јасне и тачне информације на амбалажи те боље разумијевање и употреба ознака рока трајања хране могу да допринесу смањењу бацања хране и безбједности хране у Европској унији“, објашњава Михаела Хемпен, микробиолог Европске агенције за безбједност хране (ЕFSА).
Научници који се баве безбједношћу хране блиско сарађују са прехрамбеном индустријом како би се обезбједили једнаки критеријуми приликом одређивање рока трајања. Добро је знати да нам наука може помоћи у доношењу правих одлука када је ријеч о безбједности хране и бацању хране.
Ваља споменути и да је ЕFSА развила смјернице које прехрамбеној индустрији помажу да одлучи када употријебити ознаку „употребљиво до“, а када „најбоље употријебити до“, како би се додатно смањила количина бачене хране.
Осим провјеравањем рока трајања, бацање хране може да се смањи:
- Избјегавањем импулзивне куповине – Планирајте куповину и направите списак прије одласка у продавницу. Не купујте када сте гладни, јер ћете у том случају да купите више него што вам је потребно. Купујте воће и поврће које није унапријед паковано тако да можете да купите управо онолико колико требате.
- Правилним складиштењем хране – Чувајте храну у складу са упутствима наведеним на паковању. Новокупљену храну распоредите у задњи дио фрижидера или полица, а храну која је раније набављена пребаците напријед.
- Искориштавањем остатака хране – Остаци оброка често се забораве у фрижидеру и баце када се покваре. Спремање остатака у провидне посуде помаже вам да не заборавите на ту храну. Будите креативни приликом кухања и искористите остатке оброка за припрему неких нових јела. Од омекшалог воћа можете да направите компоте или пите, а мање свјеже поврће можете да употријебите за припрему јухе.
- Замрзавањем остатака хране – Ако вам је довољна мања количина хљеба, остатак замрзните те потребну количину извадите неколико сати прије оброка. Исто тако, замрзните вишак куване хране и тако обезбједите готов оброк за дане када сте преуморни за кување.
*Материјал је припремљен у склопу кампање „Safe2Eat“ на нивоу ЕУ чија је сврха да се грађани упознају са европским стандардима безбједности хране. Захваљујући њима можемо слободно бирати храну коју свакодневно купујемо, једемо и у њој уживамо знајући да је безбједна и здрава. Више информација можете пронаћи на званичном веб сајту кампање https://www.efsa.europa.eu/en/safe2eat.
