Европска агенција за безбједност хране (ЕFSА) и Европски центар за контролу и превенцију болести (ЕCDC) објавили су годишњи извјештај о зоонозама у Европској унији („The European Union One Health 2023 Zoonoses Report“).
Налази из извјештаја указују на генерално повећање броја пријављених појединачних случајева обољења људи, док се број епидемија које се преносе храном благо смањио. Број пријављених случајева листериозе код људи (2952) у сталном је порасту од 2019. године те је у 2023. години досегнуо највиши ниво од 2007. године. Претпоставља се да је то повезано са чињеницом да 21,3 % европског становништва чине особе старије од 65 година. Ризик од тешких симптома повезаних са листериозом додатно се повећава због већ повећане преваленце хроничних обољења повезаних са старијом доби.
Уочено је да је „храна спремна за конзумацију“ (енг. ready-to-eat, RTE), као што је хладно димљени лосос те различити месни и млијечни производи, најчешћи извор заразе. Најновији подаци показују да се удио узорака који прелази законски дозвољене вриједности прописане за бактерију Listeria monocytogenes кретао у распону од 0,11 % до 0,78 %, са највишим удјелом пријављеним за ферментисане кобасице.
У извјештају је наведено да су кампилобактериоза и салмонелоза биле најчешће пријављене зоонозе у ЕУ. У 2023. години било је пријављено 148.181 случајева кампилобактериозе, што представља значајно повећање у односу на пријављених 139.225 случајева у 2022. години.
Друга најчешће забиљежена гастроинтестинална инфекција у 2023. години била је салмонелоза са 77.486 случајева, у успоредби са 65.478 случајева забиљежених претходне године.
У 2023. години, свих 27 држава чланица ЕУ пријавило је податке о инфекцијама нетифусних салмонелоза људи. Пријава салмонелозе обавезна је у 24 државе чланице ЕУ, док је добровољна у три државе чланице (Белгија, Француска и Низоземска).
„Трајно присуство бактерије Salmonella spp. у популацији перади наглашава потребу за повећаном свијешћу и континуираном борбом против болести које се преносе храном. Унапријеђени алати за надзор, попут секвенцирања цијелог генома (енгл. Whole genome sequencing, WGS), од непроцјењивог су значаја за што ефикасније откривање и контролу избијања болести“, изјавио је Франк Вердонк, водитељ ЕFSА-иног Одјељења за биолошке опасности и здравље и добробит животиња.
У извјештају су приказане и епидемије болести које се преносе храном у ЕУ. У 2023. години пријављен је 5691 случај избијања болести које се преносе храном, што представља благи пад у односу на претходну годину. Међутим, број хоспитализација те смртних случајева изазваних наведеним обољењима повећао се, досегнувши највиши ниво у посљедњих 10 година. Показало се да је бактерија Salmonella spp. и даље водећи узрочник обољења, хоспитализација, али и смртних исхода болести које се преносе храном, а најчешћи извори заразе овом бактеријом били су јаја, производи од јаја те месо перади.
Повећано кориштење методе секвенцирања цијелог генома побољшало је осјетљивост надзора болести, повећавајући могућност утврђивања епидемија у земљама које имплементирале ову методу.
„Пораст тежих посљедица болести које се преносе храном наглашава сталну пријетњу јавном здрављу узроковану бактеријом Salmonella spp. и другим патогенима који се преносе храном. Интегрисањем здравља људи, животиња и околиша кроз концепт „једно здравље“, можемо боље дјеловати у спрјечавању ширења ових болести и заштитити јавно здравље“, изјавила је Селин Госнер, водитељица ECDC-oвoг Одјељења за нове и векторске болести те болести које се преносе храном.
„Једно здравље“ представља вишесекторски приступ који има за циљ уравнотежити и оптимизирати здравље људи, животиња, биљака и њиховог заједничког околиша, препознајући њихову међусобну повезаност. Промовишући заједничке акције, „једно здравље“ окупља експерте из различитих дисциплина да би заједнички, на интегрисан начин, сарађивали у рјешавању проблема везаних за сложене пријетње здрављу.
