Пестициди
„Пестицид“ означава хемијску или биолошку супстанцу која се производи за сузбијање штеточина, корова и болести, пре свега у производњи хране. Када говоримо о дефиницији штеточине и штеточина уопште, мислимо на економску штету за људе, односно на смањење приноса или количине и квалитета добијене хране. У заштити биљака користи се израз „средства за заштиту биља“ и они представљају највећу групу пестицида.
Средства за заштиту биља садрже најмање једну активну супстанцу. Ове материје могу бити хемикалије или микроорганизми, укључујући вирусе, који омогућавају да производ делује. Као резултат примене пестицида, мали део коришћених средстава заостаје за третираном културом и овај део се назива „остатком средстава за заштиту биља„. Остаци могу бити присутни у свјежем или прерађеном воћу и поврћу, прерађеној храни и пићима, свјежем или прерађеном животињском производу. Такође, остаци могу потицати из еколошких или других индиректних извора, чији се остаци, и поред престанка употребе, још увек проналазе због њихове изузетне стабилности и постојаности.
Према циљним организмима пестициди се могу поделити према својој намјени (инсектициди, фунгициди, хербициди, нематициди, акарициди, родентоциди, регулатори раста и физиотропи..) и према њиховом хемијском саставу (хлоровани угљоводоници, органофосфорна једињења, карбамати, синтетички пиретроиди, неоницотиди, неоницотидес деривати фенокси карбоксилне киселине, деривати фенилурее, триазини, динироанилини, хлорацетамиди, дипиридили, имидазолинони…).
Ниво остатака пестицида овиси о количини примијењеног средства за заштиту биља, временском периоду који је протекао од посљедњег третирања или повлачења, броју примјена, физикално-хемијским својствима производа и култури на коју се примјењује. Контрола остатака пестицида у храни има за циљ да одреди количину остатака пестицида и њихових метаболита у храни биљног порекла, да се провери да ли су прописи који одређују максималне нивое остатака (MRL) пестицида у складу са принципима добре пољопривредне праксе (GAP) и на тај начин ради заштите здравља потрошача као и верификације да се средства за заштиту биља (FSS) користе на одговарајући начин, тј. у складу са овлашћењем.
Босна и Херцеговина је усвојила свеобухватан правни оквир којим се одређују правила за одобравање активних супстанци које се користе у средствима за заштиту биља, употребу средстава за заштиту биља и прописују максимално дозвољени нивои остатака пестицида у и на храни. Да би се осигурао висок ниво заштите потрошача, дозвољена ограничења, такозване „највеће допуштене количине“ или кратка „МРЛ“ прописана су Правилником о максималним нивоима остатака пестицида у и на храни и храни за животиње и биљно поријекло („Службени гласник БиХ“ број 48/21) која је у складу са Уредбом (ЕЗ) 396/2005 .
Правилником о методама узорковања за службену контролу остатака пестицида у и на производима биљног и животињског поријекла („Службени гласник БиХ“, број 78/12), утврђују се методе узорковања производа биљног и животињског поријекла за одређивање максималног нивоа остатака пестицида у складу са посебним прописом о максималним нивоима остатака пестицида у и на храни и храни за животиње животиње биљног и животињског поријекла, не доводећи у питање Одлуку о праћењу остатака одређених супстанци у живим животињама и производима животињског поријекла („Службени гласник БиХ“, бр. 1/04 и 40/09).
У складу са одредбама члана 13. Правилника о максималним нивоима остатака пестицида у и на храни и храни за животиње биљног и животињског поријекла („Службени гласник БиХ“, број 48/21), Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Агенција) у сурадњи са надлежним органима Босне и Херцеговине, припрема и координира провођење вишегодишњи програм контроле остатака пестицида у и на храни биљног и животињског поријекла. Агенција за сваку годину сачињава годишњи Извјештај о реализацији Вишегодишњег програма, који подноси Савјету министара Босне и Херцеговине и доставља надлежним органима као и Еуропској агеницији за безбједност хране.
Такође, како би се олакшала примена програма за контролу остатака пестицида у и на храни биљног и животињског порекла, Агенција је развила смернице за узорковање хране у сврху примене вишегодишњег програма за контролу остатака пестицида у и на храни биљног и животињског порекла.
Контаминанти
Контаминант (опасна супстанца) је супстанца штетна за здравље људи, а не се намјерно додаје у храну, чије присуство у храни је резултат процеса током производње (укључујући радње предузете у усеву, стоци и ветерини), обради, припреми, третману, паковању, транспорту или складиштење ове хране или ефекти загађења животне средине.
Одредбе Правилника о максималним количинама одређених контаминаната („Службени гласник БиХ“, бр. 68/14, 79/16, 84/18) у храни прописују максималне нивое сљедећих контаминаната у храни:
- Микотоксини
- Металс
- Диоксини и поликлорирани бифенили (ПЦБс)
- Полициклички ароматични угљоводоници (ПАХ)
- 3-МЦПД
- Меламин
- Еурека киселина
- Нитрати
Током године, Агенција прикупља од лабораторија за контролу хране податке о извршеним анализама на присуство контаминаната у храни. Прикупљени подаци се годишње објављују у Извјештају о безбједности хране у Босни и Херцеговини .
Остаци ветеринарских лекова
Остаци ветеринарских лекова су супстанце са фармаколошким деловањем које се могу открити код животиња или у производима животињског порекла, тј. месо, риба, јаја, млеко и млечни производи. Они се налазе у храни као последица непримерене употребе у ветеринарској медицини: употреба животињских врста за које нису прописани, употреба забрањених лекова, употреба лекова у неадекватној дози, употреба лекова на неадекватан начин, неусклађивање са роковима повлачења. Храна која је изнад дозвољене вриједности сматра се хигијенски неисправном јер штетна за здравље људи. Праћење нивоа ових остатака у домаћих животиња и сточној храни врши се широм Европске уније током целе године. Супстанце које пратимо могу се сврстати у шест широких категорија: хормони, бета-агонисти, антибактеријски лекови, други ветеринарски лекови, друге супстанце/контаминанти у окружењу и забрањене супстанце. Животиње и храна коју пратимо су стока, свиње, овце и козе, коњи, живина, двоноги, дивљач укључујући фарму, аквакултура, млеко, јаја и мед.
Адитиви
Додатак храни је свака супстанца која се сама по себи не конзумира као храна, нити је препознатљиви састојак одређене хране, без обзира на храњиву вредност, а чије додавање храни је технолошки из разлога производње, прераде, припреме, прераде, паковања, превоза или складиштења и резултира или очекује се да ће адитив или његови нус-производи постати директно или индиректно састојак хране.
Додатак се може користити само ако испуњава услове заштите животне средине и друге оправдане услове, нарочито:
- ако на основу расположивих научних доказа не угрожава здравље потрошача и ако се употреби за предвиђену сврху,
- ако је употреба технолошки оправдана, када се крајњи утицај не може постићи другим средствима која су економски и технолошки применљива,
- ако његова употреба не завара потрошача.
Адитиви у храни означени су словом Е и одговарајућим бројем. На оригиналном паковању производа адитиви за храну морају бити означени именом групе и називом адитива или Е-бројем.
О врстама адитива, њиховом здрављу, начину давања, прихватљивом дневном уносу и свим питањима која се односе на адитиве у храни глобално одлучује Заједнички стручни одбор за адитиве у храни (JECFA) Свјетске здравствене организације (WHO) и храна и храна пољопривреде (FAO) при Уједињеним Нацијама. Када је ријеч о европском нивоу, прописи о адитивима у храни спадају у дјелокруг Европске агенције за сигурност хране (EFSA).
У Босни и Херцеговини област која регулише адитиве у храни дефинирана је Правилником о адитивима у храни („Службени гласник БиХ“, бр. 33/18 и 6/21). Горе наведени правилник усклађен је са законодавством ЕУ, тј. Уредбом ЕУ 1333/2008 и Уредбом ЕУ 231/2012 када је реч о посебним критеријумима чистоће. Правилник садржи спискове дозвољених адитива, дефинише услове под којима се адитиви могу користити, врсту хране у коју су адитиви дозвољени и количине адитива који се додају у сваку врсту хране.
Такођер, у циљу лакше и потпуније примјене прописа, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине израдила је Смјернице за описивање различитих категорија хране из Дијела Е Анекса II. Правилника о прехрамбеним адитивима.
У наредном периоду очекује се израда и примена плана контроле адитива у храни за освежавања (конзерванса, боја, заслађивача).
Производња помоћних средстава, ензима и мириса
Специфична правила означавања односе се на производна помагала, ензиме и ароме.
Помоћне твари у процесу производње
Помоћници у процесу производње су супстанце или материјали који се намерно користе у производњи сировина или хране и њихових састојака како би задовољили одређене технолошке потребе и нису постали састојак у храни. Они могу бити ненамјерни, а понекад и неизбјежни заостаци или деривати у крајњем производу. Правилником о помоћним материјама у процесу производње („Службени гласник БиХ“, број 28/11) утврђују се помоћни састојци у процесу производње, прописује прихватљивост употребе за одређене групе и врсте хране, дозвољени остаци у храни и услови под којима су одређене помоћне твари у производњи се могу користити супстанце у процесу производње.
Ензим за храну
Ензим хране је производ добијен од биљака, животиња или микроорганизама или од њихових производа, укључујући производ добијен ферментацијом користећи микроорганизме:
- који садрже један или више активних ензима хране који могу катализирати одређену биохемијску реакцију и
- која се додаје храни у било којој фази производње, обраде, припреме, прераде, паковања, транспорта или складиштења.
Одредбама Правилника о прехрамбеним ензимима за храну („Службени гласник БиХ“, број 66/14) утврђују се правила о употреби ензима хране у храни, укључујући и ензиме који се користе као помоћни производи у производњи хране, како би се осигурало несметано функционирање тржишта хране са истовремено ефикасан висок ниво заштите здравља људи, висок ниво заштите потрошача као и њихових интереса, укључујући поштене праксе у трговини храном и, по потреби, заштиту животне средине.
Ароме
Ароме су производи који нису намењени директној конзумацији и додају се храни ради добијања или промене мириса и / или укуса, као и производи који се састоје од ароматичних супстанци, ароматичних препарата, арома добијених термичким поступком, арома дима, прекурсора ароме или других ароме или њихове смеше. У Босни и Херцеговини је подручје ароме дефинирано Правилником о употреби арома у храни („Службени гласник БиХ“, број 78/14).
