У складу са одредбама члана 53. Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04), дјелатност Агенције за безбједност хране БиХ је да пружа научне савјете, научну и техничку помоћ законодавству и политици БиХ у свим подручјима који имају директан или индиректан утицај на безбједност хране и хране животиње.
Агенција је дужна прикупљати и анализирати податке како би се омогућило карактеризација и праћење ризика које имају директни и индиректни утицај на безбједност хране и хране за животиње. Агенција је дужна дјеловати у уској сарадњи с надлежним органима који су обавезни у оквиру својих надлежности осигурати испуњење задатака Агенције.
Да би се постигао главни циљ висок ниво заштите живота и здравља људи мјере које се примјењују у складу са прописима о храни заснивају се на процјени ризика, осим када то није примјерено околностима или природи саме мјере.
У циљу испуњања законом прописаних дјелатности у складу са одредбама члана 54. Закона о храни, Агенција тражи прикупља, упоређује, анализира и сумира научне и техничке податке у подручјима у оквиру своје дјелатности, како би у сарадњи са надлежним органима била у могућности обављати процјену ризика. Прикупљање података је битан задатак Агенције за безбједност хране БиХ и важна компонента процјене ризика.
Процјена ризика је научно заснован процес који се састоји од четири одвојене али уско повезане фазе и то:
- идентификација опасности,
- карактеризација опасности,
- процјена изложености и
- карактеризација ризика;
Идентификација опасности
Идентификација опасности се односи на препознавање познатих и потенцијалних утицаја на здравље који су повезани с одређеним биолошким, хемијским и физичким узрочницима. Идентификација опасности претежно је квалитативан корак. Опасности се могу идентификовати путем релевантних извора података из научне литературе, релевантних међународних организација.
Карактеризација опасности
Други корак у процјени ризика који обухваћа дефинисање природе штетног утицаја на здравље, повезаног с биолошком, хемијском или физичком опасности која може бити присутна у храни. Карактеризација опасности укључује квалитативну и/или квантитативну процјену неповољних утицаја биолошких, хемијских и физичких узрочника који могу бити присутни у храни. Карактеризацијом опасности се успоставља однос доза штетног узрочника – ефекат на организам при чему се требају узети у обзир различити параметри, попут количине узрочника, времена изложености, начина уноса и сл.
Процјена изложености
Процјена изложености је трећи корак процјене ризика и преставља критични елемент у процјени ризика. У овој фази се процјењује колика је вјероватноћа да потрошачи буду изложени одређеној супстанци. Приликом провођења ове фазе комбинују се подаци о концентрацијама хемијских супстанци или билошких агенасаприсутних у храни са подацима о количинама конзумиране хране. За њено провођење потребно је знати колика је вјероватноћа да је супстанца или биолошки агенс присутан у храни и уколико је присутан, у којој концентрацији је утврђен.
Карактеризација ризика
Карактеризација ризика је завршни корак који обједињује идентификацију опасности, карактеризацију опасности и процјену изложености у сврху оцјене о вјероватноћи да ће посматрана опасност довести до штетног утјецаја на здравље одређене популације, осигуравајући квалитативне и квантитативне процјене резултата и тежине неповољних и штетних ефеката на здравље, укључујући попратне несигурности. Степен повјерења у коначну процјену ризика зависи о варијабилности, фактора несигурности и претпоставкама које су начињене у претходним корацима, а које су од велике важности за доносиоце одлука приликом управљања ризиком.
Процјена ризика због различитости могућих штетних утицаја на организам развила се у специфичне процјене зависно да ли се ради о микробиолошким или хемијским узрочницима, а у оквиру којих долази до још ужих подјела.
