Свјетска седмица подизања свјесности о антимикробној резистенцији

Свјетска седмица подизања свјесности о антимикробној резистенцији (АМР) обиљежава се од 18.-24. новембра 2024. године под патронатом Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (FАО), Развојног програма Ујединених нација (UNEP), Свјетске здравствене организације (WHО) и Свјетске организације за здравље животиња (WОАH).

Гесло Свјетске седмице подизања свјесности о АМР 2024 је „Едукуј. Заговарај. Дјелуј сад.“ Ово гесло позива глобалну заједницу на едукацију свих учесника о антимикробној резистенцији, заговарање одважних опредјељења те предузимање конкретних активности на превенцији и сузбијању антимикробне резистенције.

Свјетска седмица свјесности о антимикробној резистенцији је глобална кампања за подизање свјесности и разумијевања АМР-а и промицање најбољих пракси међу учесницима „јединственог здравља“ (Оne Health) са циљем смањења развоја микроорганизама резистентних на антибиотике.

Здравствени радници, еколози, ветеринари, агрономи, фармери, доносиоци одлука, млади људи, невладине организације, медији и јавност позвани су на заједничко дјеловање на сузбијању патогена резистентних на антибиотике.

Микроорганизми отпорни на антибиотике, укључујући бактерије, вирусе, гљивице и паразите, могу се појавити и ширити међу људима, животињама, у биљном свијету и околишу. Не познају границе и представљају опасност за све и свугдје. Повећана употреба и злоупотреба антибиотика у различитим секторима, заједно са загађењем околиша, ствара повољне услове за развој резистенције код микроорганизама.

Бактерије у води, тлу и ваздуху могу да развију отпорност након контакта са резистентним микроорганизмима. Изложеност људи антимикробној резистенцији у околишу може да се повећа кроз кориштење онечишћене воде, контаминиране хране или удисањем гљивичних спора из околиша, као и кроз остале начине контакта са патогеним микроорганизмима.

Антимикробна резистенција представља значајну глобалну пријетњу. Према подацима FАО, само у 2019. години, антимикробна резистенција довела је до пет милиона смртних случајева. Према најновијим процјенама, у периоду од 2025.-2050. године, антимикробна резистенција ће директно узроковати више од 39 милијуна смртних исхода те ће бити повезана са додатних 169 милиона смртних исхода.

Осим тога, антимикробна резистенција угрожава безбједност и одрживост наших пољопривредно-прехрамбених система који су на челу глобалног покрета за сузбијање АМР-а, јер они представљају велики удио у областима у којима антимикробна резистенција може да се развије, шири и превенише. Промицањем добрих пракси, попут биобезбједности, хигијене и вакцинације животиња, може да се смањи потреба за антибиотицима и заштити наше прехрамбене системе.

С обзиром да се ради о међусекторском изазову, суочавање са антимикробном резистенцијом захтијева акцију у свим секторима и примјену принципа „јединственог здравља“. Овај свеобухватни (холистички) приступ препознаје да су здравље људи, домаћих и дивљих животиња, биљака и ширег околиша, укључујући екосистеме, међусобно повезани и међузависни.

Више информација о начинима подршке кампањи поводом Свјетске седмице подизања свјесности о антимикробној резистенцији можете да пронађете на сљедећем линку:

https://openknowledge.fao.org/server/api/core/bitstreams/7930c89f-2df5-409e-9838-6fb8215d07c6/content