Како би упозорила на непроцјењиву вриједност воде, али и њезину све већу угроженост, Генерална скупштина Уједињених нација је на засједању одржаном 1993. године прогласила 22. март Свјетским даном вода.
Циљ Свјетског дана вода је указати на значај вода и на чињеницу да око 2.1 милијарди људи у свијету нема приступ безбједној води. Фокус је на подршци реализацији циља одрживог развоја (SDG) Уједињених нација који се односи на водоснабдијевање и одводњу за све до 2030. године.
Сваке године координационо тијело УН за водоснабдијевање и одводњу (UN Water) бира тему Свјетског дана вода. Ове године тема је „Вода и спол“, а слоган „Гдје протјече вода, расте једнакост“. Тиме се жели подићи свијест јавности о томе да, у два од три домаћинства у 53 земље у свијету, жене и дјевојчице проводе збирно 250 милиона сати сваки дан да би обезбједилле неопходну воду, што је три пута више у односу на мушкарце и дјечаке. Према подацима УН, скоро пола смртних случајева новорођенчади на глобалном нивоу дешава се у клиникама које немају адекватно водоснабдијевање, а небезбједна вода, неaдекватна одводња и хигијена сваког дана у свијету узрокују смрт око 1000 дјеце млађе од пет година.
У складу са својим надлежностима, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине спроводи активности са циљем правног регулисања параметара здравствене исправности и квалитета воде за пиће и функционисања тржишта природних минералних и природних изворских вода. Захтјеви прописани за признавање природних минералних и природних изворских вода, између осталог, значајно утјечу на заштиту извора воде и њихове околине од могућих загађења.
Природне минералне, природне изворске и стоне воде које се стављају на тржиште Босне и Херцеговине морају да испуњавају одредбе прописа које је на приједлог Агенције за безбједност хране БиХ донио Савјет министара БиХ те посједовати рјешење о признавању које даје Агенција. Тренутно је на снази 92 рјешења, од чега се 40 рјешења односи на признавање природних минералних, 44 на природне изворске, а осам на стоне воде.
Један од приоритета Агенције у овој области је усклађивање легислативе Босне и Херцеговине са Директивом (ЕУ) 2020/2184 Европског парламента и Савјета од 16. децембра 2020. године о квалитету воде намијењене за људску потрошњу.
Са циљем усклађивања са правном тековином ЕУ, Агенција је започела припремне активности за транспозицију ове директиве којом су утврђени нови параметри засновани на најновијим научним спознајама и принципу предострожности. Циљ је да се заштити здравље људи од негативних ефеката загађења воде намијењене за људску потрошњу обезбјеђивањем њезине здравствене исправности и чистоће те да се побољша приступ води намијењеној за људску потрошњу.
Безбједна вода намијењена за људску потрошњу не значи само то да у њој нема штетних микроорганизама и материја, већ и да су присутне одређене количине природних минерала и кључних елемената, попут калција и магнезијума. Одређена количина минерала у води уједно је нужна како би се осигурало да вода намијењена за људску потрошњу није ни агресивна ни корозивна и како би се побољшао окус такве воде.
Директива (ЕУ) 2020/2184, између осталог, прописује обавезу објављивања ажурних информација које укључују резултате програма праћења, информације о начину обраде воде и дезинфекције, информације о прекорачењу вриједности параметара релевантних за здравље људи, релевантне информације о процјени ризика и управљању ризиком система снабдијевања, савјете о томе како да се смањи потрошња воде и избјегну здравствени ризици због стагнантне воде, али и додатне информације које би јавности могле да буду корисне, као што су подаци о индикаторима( жељезо, тврдоћа и минерали) који често утичу на перцепцију потрошача о води из славине. Осим тога, као одговор на интерес потрошача у погледу питања која се односе на воду, потрошачима би требало на захтјев дати приступ доступним историјским подацима о резултатима праћења и прекорачењима.
Испоручиоци воде који испоручују најмање 10 000 м3 дневно или опслужују најмање 50 000 људи, сходно одредбама Директиве, потрошачима би, на интернету, требали да омогуће доступност додатних информација о ефикасности њиховог пословања, стопама губитка воде, власничкој структури и структури трошкова.
Директива (ЕУ) 2020/2184 је комплексна, детаљна и као таква захтијева мултисекторски приступ који укључује глобална питања политике вода, околишни и јавно-здравствени аспект.
