Како би развила свијест и потакнула заједничке активности на смањењу губитка хране и отпада од хране, Генерална скупштина Уједињених нација је, Резолуцијом 74/209 од 19. децембра 2019. године, прогласила 29. септембар Међународним даном свијести о губитку хране и отпаду од хране.
Међународни дан свијести о губитку хране и отпаду од хране 2023. обиљежава се у периоду у којем се глобална економија налази под великим притиском узрокованим климатским промјенама, сукобима, успоравањима и падовима те високим цијенама хране погоршаним због пандемије COVID-19 и рата у Украјини.
У Извјештају о безбједности снабдијевања храном и исхране у свијету 2023 (FAO et al., 2023) наглашено је да се 783 милиона људи у свијету у 2022. години суочавало са глађу, док више од 3,1 милијарде људи у 2021. години није било у могућности да обезбиједи здраву исхрану.
Истовремено, 13% произведене хране на глобалном нивоу пропада у ланцу исхране од фазе бербе и жетве до малопродаје (FАО, 2022), а додатних 17% губитака хране настаје у домаћинствима, угоститељству и малопродаји (UNEP, 2021).
Тренутно су многи свјетски пољопривредно-прехрамбени системи неодрживи, јер деградирају пољопривредно земљиште, доприносе емисији стакленичких гасова те наносе штету биодиверзитету и подземним водама. Прехрамбени системи су такође осјетљиви на климатске и друге шокове, дјеломично због њиховог утјецаја на околиш. Због тога је неопходно покренути трансформацију пољопривредно-прехрамбених система на глобалном нивоу, унаприједити њихову отпорност, ефикасност, одрживост и укључивост, што би произвело позитиван утицај на безбједност снабдијевања храном, омогућило здраву исхрану и допринијело бољим нутритивним ефектима. Све је то неопходно балансирати да би се ублажиле посљедице за природне ресурсе (земљиште, воду, биодиверзитет) и климу.
Смањење губитка хране и отпада од хране може имати кључну улогу у трансформацији пољопривредно-прехрамбених система кроз већу доступност хране и допринијети безбједности снабдијевања храном, здравој исххрани и отпорности. Смањење губитка хране и отпада од хране такође може да послужи као климатска стратегија за смањење емисије стакленичких гасова. На тај начин може се помоћи земљама и пословној заједници да повећају амбиције на очувању климе те истовремено сачувају и заштите наше екосистеме и природне ресурсе о којима зависи будућност хране.
Агенда за одрживи развој 2030, посебно Циљ одрживог развоја (SDG) 12.3 подразумијева потребу да се на глобалном нивоу преполови количина отпада од хране по глави становника у фази малопродаје и домаћинствима те да се смање губици хране кроз ланац производње и снабдијевања.
Више информација о Међународном даном свијести о губитку хране и отпаду од хране доступно је на сљедећем линку.
Савјете о безбједном руковању храном приликом куповања, припреме и похране хране, правилном чувању остатака хране и смањивању отпада од хране можете да пронађете на званичном веб сајту кампање „ЕУ бира безбједну храну“ коју спроводи Европска агенција за безбједност хране (ЕFSА).
