На захтјев Европске комисије, Европска агенција за безбједност хране (EFSA) извршила је процјену ризика од гликоалкалоида у храни и храни за животиње, посебно у кромпиру и производима од кромпира. Гликоалкалоиди су спојеви који се на природан начин јављају у врстама породице Solanaceae (помоћнице) у коју спадају кромпир, парадајз и патлиџан. Гликоалкалоиди имају важну улогу у пружању отпорности биљке према штеточинама и патогенима.
Процјеном ризика обухваћени су јестиви дијелови кромпира и других биљних врста које садрже гликоалкалоиде, док нејестиви дијелови, уз изузетак клице кромпира, нису били предмет процјене ризика.
Код људи, акутни токсични ефекти гликоалкалоида из кромпира (α‐соланин и α‐чаконин) обухватају гастроинтестиналне симптоме попут мучнине, повраћања и дијареје. За наведене ефекте, Панел за контаминанте у ланцу исхране (CONTAM), идентификовао је најнижи ниво код којег је уочен штетни ефекат (Lowest observed adverse effect level, LOAEL) који износи 1 милиграм по килограму тјелесне тежине дневно те представља референтну тачку за карактеризацију ризика у случају акутне изложености. Експерименталним студијама на животињама није било могуће израчунати референтну тачку за хроничну изложеност.
Акутна изложеност гликоалкалоидима из кромпира кроз исхрану процијењена је кориштењем пробабилистичког приступа и примјеном фактора прераде хране. Подаци су били доступни само за α‐соланин и α‐чаконин, и to углавном за кромпир. Граница изложености (Margin of Exposure, MOE) за групе млађе популације указује да постоји утјецај на здравље у студијама у којима су кориштене највише вриједности конзумације, као и у свим студијама у којима је вриједност конзумације на 95. перцентилу (P95). За одраслу популацију, граница изложености указује да постоји утјецај на здравље само за вриједности конзумације с највишим, 95. перцентилом.
Гуљењем, кувањем и пржењем може се редуковати садржај гликоалкалоида у храни па се нпр. гуљењем кромпира садржај гликоалкалоида може смањити у распону од 25-75%, кувањем у води између 5 и 65% и пржењем у уљу од 20-90%.
Научно мишљење под називом „Процјена ризика од гликоалкалоида у храни и храни за животиње, посебно у кромпиру и производима од кромпира“ (Risk assessment of glycoalkaloids in feed and food, in particular in potatoes and potato‐derived products) доступно је овдје.