Бактерије изоловане код људи, животиња и из хране и даље показују резистентност на антибиотике који су у широкој употреби, потврђено је у посљедњем извјештају о антимикробној резистентности, који су припремили Европска агенција за безбједност хране (EFSA) и Европски центар за спречавање и контролу болести (ECDC). Према наводима из наведеног извјештаја, антимикробна резистентност представља озбиљну пријетњу по здравље људи и животиња. Инфекције узроковане бактеријама отпорним на антибиотике довеле су до 25 000 смртних случајева годишње на подручју ЕУ.
„Антимикробна резистентност је алармантна пријетња која доводи здравље људи и животиња у опасност. Уложили смо значајан напор да зауставимо њезин раст, али то није довољно. Морамо бити бржи, снажнији и дјеловати на више фронтова. Стога ће Европска комисија овог љета покренути акциони план који ће представљати нови оквир за будуће координисане активности како би се редуцирало ширење антимикробне резистентности“, изјавио је Витенис Андриукаитис, комесар ЕУ за здравство и безбједност хране.
Извјештај показује да је резистентност на више лијекова код бактерије Salmonella велика широм ЕУ. Међутим, експерти наглашавају да је и даље ниска стопа резистентности на антибиотике који су од кључног значења за третирање тешких обољења људи узрокованих бактеријом Salmonella. Салмонелоза, болест узрокована споменутом бактеријом, на другом је мјесту најчешће пријављиваних обољења поријеклом из хране у ЕУ.
Мајк Кечпол, ECDC, тврди како је изузетно забрињавајуће што је код појединих уобичајених сојева Salmonella код људи, као што су монофазни сојеви Salmonella Typhimurium, доказана изузетно висока резистентност на различите лијекове. „Рационална употреба антибиотика у лијечењу људи, као и у ветеринарској медицини, изузетно је значајна како би се одговорило на изазове које доноси антимикробна резистентност“, сматра Кечпол.
У извјештају је, такође, наглашено да стопа антимикробне резистентности у Европи наставља варирати овисно о географским регионима, те је у земљама сјеверне и западне Европе опћенито ниска у односу на земље јужне и источне Еуропе. Марта Хугас, шефица Одсјека за биолошке опасности и контаминанте при EFSA-и, сматра да су те географске варијације највјероватније повезане са различитим приступом употреби антибиотика у Европи, те наводи како је стопа антимикробне резистентности нижа у земљама које су смањиле употребу антибиотика или пронашле алтернативу истој при лијечењу животиња.
Детаљније информације, као и комплетан извјештај можете пронаћи на сљедећем линку.
