Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је, у сарадњи са Спољнотрговинском комором Босне и Херцеговине, 1. децембра 2017. године у Сарајеву одржала састанак са представницима субјеката у пословању са храном из области производње кондиторских производа и производа пекарства у Босни и Херцеговини на који су позвани и представници надлежних инспекцијских органа ентитета и Брчко дистрикта БиХ.
Циљ састанка био је информисање субјеката у пословању са храном са тренутним стањем у погледу утврђеног присуства акриламида у кексу поријеклом из Босне и Херцеговине те давање препорука за смањење присуства акриламида у овим производима на најмању могућу мјеру.
Учесници састанка усагласили су се, између осталог, да Агенција за безбједност хране БиХ, у сарадњи са надлежним институцијама Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко дистрикта БиХ покрене процедуру израде правилника којим би се у законодавство Босне и Херцеговине преузела Уредба Комисије (ЕУ) 2017/2158 од 20. новембра 2017. о успостави мјера за ублажавање ефеката и нивоа референтних вриједности ради смањења присуства акриламида у храни која ће се у земљама чланицама ЕУ примјењивати од 11. априла 2018. године.
Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је у посљедњих мјесец дана посредством ЕU RASFF-a примила више обавијести о одбијању кекса поријеклом из Босне и Херцеговине са границе Републике Хрватске због идентифицираног прекорачења индикативног лимита за акриламид у кексима. У вријеме одбијања с границе у Босни и Херцеговини, као ни у Хрватској, законодавством нису биле прописане максимално дозвољене количине акриламида у овим производима те су се надлежни органи Хрватске позивали на Препоруку Комисије о испитивању нивоа акриламида у храни (2013/647/ЕУ).
У складу са важећим прописима и процедурама, Агенција је све расположиве информације о акриламиду у наведеним производима доставила на даље поступање надлежним инспекцијским органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ од којих је затражено да спроведу контролу код произвођача те утврде сљедивост производа.
У људској исхрани акриламид је присутан од тренутка када се почела користити термичка обрада хране. Међутим, тек 2002. године, група шведских научника је открила његово присуство у храни.
Већина студија је потврдила да главнина акриламида у храни настаје Маилардовом реакцијом која се одвија између карбонила (редуцираних шећера, најчешће глукозе) и аминокиселине аспарагин за вријеме одређених термичких обрада хране (пржење, печење) и то на температурама изнад 120°C (Васић – Рачки и сар., 2010). Повољни услови су, дакле, висока температура и ниска влажност, а реакција се примарно одвија на површини загријаване намирнице. Дакле може се рећи да што је пржена намирница тамније боје (загорени тост, тамнији чипс), већа је концентрација акриламида (Бала, 2012). Важно је истакнути да је акриламид природни нуспродукт претходно наведених реакција при високим температурама. Дакле, његова присутност у храни није резултат контаминације из околине.
Научни одбор за контаминанте у прехрамбеном ланцу (CONTAM) Европске агенције за безбједност хране донио је 2015. године мишљење о акриламиду у храни. EFSA је на основу студија на животињама потврдила закључке претходних процјена према којима присуство акриламида у храни може повећати ризик од развоја рака код потрошача у свим добним групама.
