Око 30% свих смртних случајева узрокованих обољењима која се преносе храном евидентирано је код дјеце млађе од пет година, унаточ чињеници да ова популација чини свега девет процената свјетске популације. То је један од закључака Свјетске здравствене организације (World Health Organisation, WHО) наведених у извјештају под називом „Процјена глобалног оптерећења од болести које се преносе храном“, најобимнијем досадашњем извјештају WHO о утјецају здравствено неисправне хране на здравље и добробит људи. У извјештају, који се бави процјеном оптерећења од обољења која се преносе храном обухваћен је 31 узрочник – бактерије, вируси, паразити, токсини и хемијски спојеви, те је наведено да сваке године око 600 милиона људи, односно сваки десети становник Земље, оболијева због конзумације здравствено неисправне хране, од чега 420 000 људи умире, укључујући 125 000 дјеце млађе од пет година.
„Сада кад знамо који патогени узрокују највеће проблеме у одређеним дијеловима свијета, могуће је провести циљане активности од стране опште јавности, влада и прехрамбене индустрије,“ изјавила је др. Маргарет Чен, генерална директорица Свјетске здравствене организације.
Иако оптерећење које изазивају обољења која се преносе путем хране изазивају пажњу на глобалном нивоу, највећи проценат учесталости и највећи удио смртних случајева међу дјецом млађом од пет година забиљежен је у Африци и Југоисточној Азији.
У дијелу извјештаја који се односи на Европу наведено је да овај регион има најмање оптерећење од обољења које се преносе храном. Више од 23 милиона људи у Европи на годишњем нивоу оболијева због конзумације здравствено неисправне хране, а око 5000 обољења резултира смртним исходом.
Дијарејна обољења су најзаступљенија међу обољењима која се преносе храном у европском региону, а најраширеније су норовирусне инфекције које су евидентиране код 15 милиона обољелих, а слиједе их кампилобактериозе с пет милиона случајева обољења, док су атипичне салмонелозе узрок највећег броја смртних случајева, 2 000 годишње, наведено је између осталог у извјештају Свјетске здравствене организације, који се у интегралном облику може прочитати и преузети на линку http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/199350/1/9789241565165_eng.pdf?ua=1
„Ове процјене резултат су десетогодишњег рада у којем је учествовало око 100 стручњака из цијелог свијета. На основу наших сазнања, очито је да је глобално оптерећење од обољења која се преносе храном значајно, те да утјече на људе широм свијета, особито на дјецу млађу од пет година,“ наглашава др. Казуаки Миyагисхима, директор Одсјека за безбједност хране и зоонозе Свјетске здравствене организације.
Ризик од обољења која се преносе храном већи је у мало и средње развијеним земљама, а повезује се са кориштењем здравствено неисправне воде при припреми хране, слабом хигијеном и неодговарајућим условима производње и складиштења хране, нижим нивоом писмености, те неодговарајућом легислативом о храни или неодговарајућом имплементацијом наведене легислативе.
