Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине спровела је, у сарадњи са надлежним ентитетским, кантоналним, градским и општинским те инспекцијским органима Брчко дистрикта БиХ у 2022. години редовни годишњи Програм контроле резидуа пестицида у и на храни биљног и животињског поријекла у Босни и Херцеговини.
У склопу Програма контроле (мониторинга) резидуа пестицида у и на производима биљног и животињског поријекла у 2022. години укупно је извршено узорковање 16 различитих производа.
Према Уредби Комисије (ЕУ) број 2022/601 о координисаном вишегодишњем програму контроле који се спроводи у државама Европске уније за период 2022.-2024. године, који је основа за израду Програма контроле, одабрано је укупно 13 производа: јабуке, јагоде, брескве, вино од грожђа, зелена салата, главати купус, рајчице, шпинат, зоб у зрну, јечам у зрну, кравље млијеко, свињска маст и храна за дојенчад и малу дјецу, осим почетне и пријелазне хране за дојенчад и прерађене хране за дјецу на бази житарица.
Поред напријед набројаних, узоркована су и три национална производа (крушка, шљива и мандарина) који су одабрани на основу резултата досадашњег спровођења мониторинга остатака пестицида у и на храни, важности производа са аспекта потрошње хране и RASFF обавијести.
Укупно су узета 184 узорака и то: 72 узорка воћа, 45 узорака поврћа, 22 узорка житарица, 24 узорка хране животињског поријекла и 21 узорак осталих категорија хране (вино од грожђа и прерађена храна за дјецу на бази житарица). На овим узорцима спроведена је 28.441 лабораторијска анализа.
Од укупно 184 анализирана узорка, 99 (53,8%) није садржавало резидуе пестицида на нивоу квантификације, док је 80 узорака (43,5%) садржавало резидуе пестицида у/изнад нивоа квантификације, али у оквиру максимално дозвољеног нивоа (Maximum Residue Limit, MRL). Три узорка (1,6%) су садржавала резидуе пестицида изнад МRL у границама мјерне несигурности и два узорка су била неодговарајућа.
Дакле, од 184 узорка, два узорка, односно 1,1 % од укупног броја, нису била у складу са важећим прописима. Ради успоредбе, проценат неодговарајућих резултата лабораторијских анализа хране на резидуе пестицида у земљама ЕУ, Норвешкој и Исланду, према посљедњем доступном извјештају који се односи на 2021. годину износи 3,9%. Више информација доступно је на сљедећем линку: https://www.efsa.europa.eu/en/supporting/pub/en-7901.
Извјештај о спроведеном Програму контроле остатака пестицида у и на храни биљног и животињског поријекла у Босни и Херцеговини за 2022. годину усвојен је на 20. сједници Савјета министара Босне и Херцеговине одржаној 22. августа 2023. године, а доступан је на сљедећем линку.
Агенција је благовремено, одмах по пријему резултата лабораторијских анализа, исте достављала на даље поступање надлежним инспекцијским органима, укључујући и резултате лабораторијских анализа за узорке који су имали квантифициране вриједности резидуа пестицида изнад прописаног МRL, али у границама мјерне несигурности, што значи да су били у складу са важећим прописима. На тај начин омогућено је инспекцијским органима да превентивно појачају контролу над увозницима/произвођачима и ових производа.
С обзиром да се, због нестручне интерпретације резултата, само присуство резидуа пестицида често поистовјећује са недозвољеним или прекомјерним присуством пестицида, наглашавамо да податак о садржају резидуа пестицида у/изнад нивоа квантификације не значи да је узорак аутоматски неодговарајући или штетан по здравље потрошача, него се то односи на границу одређивања (Limit of quantification, LOQ). Поједностављено речено, ради се о најнижој концентрацији резидуе пестицида која се може одредити квантитативно са прихватљивом тачношћу и досљедношћу.
Агенција је за узорке који нису били одговарајући, тј. који су садржавали резидуе пестицида изнад максимално дозвољеног нивоа, спровела краткотрајну (акутну) процјену прехрамбене изложености људи за сваку комбинацију пестицид/храна који су узорковани у склопу Програма контроле 2022.
Резултати краткотрајне (акутна) процјене ризика су показали да је мало вјероватно да постоји ризик, у погледу здравствених посљедица, од краткотрајне прехрамбене изложености потрошача (одраслих особа) у Босни и Херцеговини путем комбинације пестицид/храна која је узоркована у склопу мониторинга.
Такође је проведена процјена хроничне изложености потрошача. Резултат дуготрајне (хроничне) прехрамбене изложености узео је у обзир све непрерађене прехрамбене производе у којим су утврђене резидуе пестицида у склопу Програма контроле 2020., 2021. и 2022. године те показује да је прехрамбена изложеност знатно испод утврђеног прихватљивог дневног уноса (Acceptable Daily Intake, ADI) у свим сценаријима. У складу са напријед наведеним може се закључити да је мало вјероватно да дуготрајна прехрамбена изложеност пестицидима у утврђеним концентрацијама представља ризик за здравље потрошача у Босни и Херцеговини.
За истраживање су кориштени подаци о прехрамбеним навикама становништва Босне и Херцеговине. Наведени подаци су прикупљени у склопу пројекта истраживања прехрамбених навика становништва Босне и Херцеговине (B&H МЕNU) које је спроведено у складу са ЕU МЕNU методологијом, што је гаранција да су прикупљени подаци у Босни и Херцеговини хармонизовани са подацима земаља чланица ЕУ и дио су опште европске базе података о прехрамбеним навикама становника Европе.
Према процјенама релевантних међународних организација, у условима модерне пољопривредне производње из различитих разлога 35 % свјетске производње хране не дође до потрошача, додатних 20% пропане у процесу складиштења, а без одговарајуће примјене средстава за заштиту биља, губици би били далеко већи.
Примјена фитофармацеутских средстава, која су одобрена за кориштење у складу са важећим прописима у Босни и Херцеговини и добром пољопривредном праксом (GAP) неће довести до прекорачења максимално дозвољеног нивоа резидуа пестицида у храни нити ће имати штетне посљедице по здравље потрошача. Стога препоручујемо субјектима у пословању са храном, који су према Закону о храни („Службени гласник БиХ,“ број 50/04) одговорни за здравствену исправност хране коју стављају на тржиште, да се досљедно придржавају важећих прописа и добре пољопривредне праксе, која подразумијева национално препоручену, дозвољену или регистровану безбједну употребу средстава за заштиту биља у стварним условима у било којој фази производње, складиштења, превоза, дистрибуције и прераде хране.
Представницима средстава јавног саопштавања и овим путем захваљујемо на веома доброј сарадњи и великом доприносу унапрјеђењу система безбједности хране кроз информисање потрошача о ризицима поријеклом из хране те их позивамо да се за интерпретацију резултата лабораторијских анализа која је веома захтјевна обрате званичним путем Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине или другим надлежним институцијама. На тај начин потрошачи ће имати исправне и поуздане информације о ризицима поријеклом из хране, штитит ће се здравље и интереси потрошача и спријечити непотребно наношење штете произвођачима хране, као и свим осталим субјектима у пословању са храном у Босни и Херцеговини.
