С обзиром на информације надлежних инспекцијских органа у Босни и Херцеговини о утврђеном повишеном садржају афлатоксина Б1 (АФБ1) у кукурузу намијењеном за исхрану људи и животиња, увезеном претежно из Републике Србије, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине израдила је „Научно мишљење о ризику по здравље људи услијед присуства афлатоксина Б1 и афлатоксина М1 у храни и храни за животиње” и препоруке за појачане мјере контроле афлатоксина у кукурузу који се користи као храна и храна за животиње (крмива и крмне смјесе) на присуство АФБ1 те, сировог млијека, термички обрађеног млијека и млијека за производњу производа на бази млијека на присуство АФМ1.
Резултати анализе указују да је присуство АФБ₁ у кукурузу у Босни и Херцеговини спорадично, али се повремено јављају серије са значајно повишеним концентрацијама. Удио неодговарајућих узорака и утврђене концентрације могу да буду вишеструко изнад максимално дозвољених вриједности, што представља потенцијални здравствени ризик, нарочито у годинама са неповољним агроклиматским условима. Утврђене концентрације у појединим серијама прелазе максимално дозвољене вриједности прописане важећом легислативом, што указује на потребу јачања превентивних и контролних механизама у ланцу снабдјевања.
Резултати процјене ризика показују да, при утврђеним концентрацијама АФБ₁ (4,22 µg/kg и 8,59 µg/kg), постоји значајна забринутост за здравље потрошача, Све израчунате МОЕ (енгл. Margin of Exposure) вриједности су значајно испод референтне вриједности од 10 000, коју Европска агенција за безбједност хране (ЕFSА) користи као праг ниске забринутости за генотоксичне и канцерогене супстанце, што указује на потенцијални здравствени ризик у свим разматраним сценаријима.
Моделирање преноса АФБ₁ из хране за животиње у АФМ₁ у млијеку показује да концентрација афлатоксина у млијеку директно овиси о нивоу контаминације кукуруза, удјела кукуруза у оброку и carry-over стопе.
Иако је при просјечним тржишним концентрацијама вјероватноћа прекорачења максимално дозвољених вриједности у млијеку ниска, у условима хранидбе високо контаминираним кукурузом постоји реалан ризик појаве повишених концентрација АФМ₁ у сировом млијеку.
Граница изложености за АФМ₁ у млијеку је генерално виша код просјечних конзумената, али код честих конзумената, нарочито мале дјеце, безбједносна граница се значајно смањује, а млијеко представља континуирани извор изложености, што је посебно важно код дјеце која га конзумирају свакодневно.
С обзиром на климатски условљено повећање ризика од АФБ₁ у кукурузу, може да се очекује и индиректно повећање АФМ₁ у млијеку. Контрола сировине (кукуруз у исхрани музних крава) представља кључну мјеру управљања ризиком за млијеко. Стога је неопходно да се усмјери пажња на производњу хране за животиње, јер лоша превенција у овом кораку представља ризик по здравље људи и животиња. Неопходно је да се предузму превентивне мјере за смањење фунгалног раста и продукције микотоксина.
Због недостатка поузданих и репрезентативних података о концентрацијама афлатоксина у храни и храни за животиње, кориштени приступ процјене ризика вјероватно доприноси прецјењивању резултата. Тренутно, због ограничених података, није могуће да се изради поуздана квантитативну процјену прехрамбене изложености становништва Босне и Херцеговине. Ипак, доступни показатељи, укључујући утврђене неусклађености у кукурузу и сировом млијеку, оправдавају увођење циљане, ризиком вођене службене контроле, као и системско и хармонизовано прикупљање података.
Препоруке надлежним инспекцијским органима
У складу са спроведеном процјеном ризика и принципом предострожности прописаним Законом о храни, са циљем заштите здравља потрошача у Босни и Херцеговини, Канцеларији за ветеринарство Босне и Херцеговине препоручено је да:
- путем граничне ветеринарске инспекције појача контролу и надзор приликом увоза хране за животиње (крмива и крмних смјеса) на присуство афлатоксина Б1 и
- да појача контролу приликом увоза сировог млијека, термички обрађеног млијека и млијека намијењеног за производњу производа на бази млијека на присуство афлатоксина М1.
Ентитетским, кантоналним и другим надлежним инспекцијским органима препоручено је:
- појачано службено узорковање и лабораторијска контрола кукуруза који се користи као храна и храна за животиње (крмива и крмне смјесе) на присуство афлатоксина Б1 при увозу, у силосима, складиштима, објектима за прераду и у промету до малопродаје,
- појачано узорковање и контрола сировог млијека и млијека намијењеног за производњу производа на бази млијека у производном процесу, као и термички обрађеног млијека на тржишту, на присуство афлатоксина М1,
- досљедна примјена мјера забране стављања на тржиште и других управних мјера у случајевима утврђеног прекорачења максимално дозвољених количина.
Вишегодишња истраживања показују да микотоксини често контаминирају житарице, због чега је системска контрола њиховог присуства у храни и храни за животиње неопходна како би се спријечили негативни утицаји на здравље људи и животиња, као и економски губици у пољопривреди.
Микотоксини могу да изазову различите штетне ефекте, укључујући канцерогеност, имунотоксичност, поремећаје варења, неуротоксичност, хепатотоксичност, нефротоксичност, репродуктивну и развојну токсичност и друге негативне посљедице. Често дјелују истовремено на више циљних органа и система, а њихов ефекат зависи о врсти микотоксина, дози и трајању изложености.
Афлатоксин Б1 (АФБ1) је најтоксичнији и најбоље истражени афлатоксин, чији је канцерогени потенцијал потврђен код људи и животиња. Због доказаног канцерогеног ефекта, АФБ1 је сврстан у Групу 1 канцерогена од стране Међународне агенције за истраживање рака (IARC, 2012). Примарни циљни орган афлатоксина Б1 је јетра, а интензитет и озбиљност оштећења зависе од дозе, трајању изложености, врсте и физиолошког стања животиње или човјека, узгојних услова и нутритивног статуса.
Научно мишљење о ризику по здравље људи услијед присуства афлатоксина Б1 и афлатоксина М1 у храни и храни за животиње доступно је на сљедећем линку.
