Удјел Европљана који кажу да су свјесни функционисања система Европске уније за безбједност хране већи је за шест процената у односу на 2022. годину, а њихово познавање широког распона питања безбједности хране стално расте. Овај и бројни додатни подаци о томе што подстиче избор хране у Европи доступни су у новом истраживању Евробарометра о безбједности хране за 2025. годину. Европска агенција за безбједност хране (ЕFSА) спроводи истраживање сваке три године, које ове године истовремено укључује 27 држава чланица ЕУ и седам земаља кандидаткиња за чланство у ЕУ, међу којима је Босна и Херцеговина.
Извршни директор ЕFSА Николаус Криз изјавио је да су нови подаци о свијести грађана о безбједности хране у ЕУ изнимно охрабрујући за ЕFSА и бројне партнере широм Европе. „Наставит ћемо да удружујемо снаге са Европском комисијом и нашим националним партнерима да бисмо информисали грађане о томе како им користи систем безбједности хране“, изјавио је Криз.
ЕУ је 2019. године увела нова правила о транспарентности, доступности података и комуникацији о ризицима, међу којим је био позив на боље разумијевање потрошача о томе како се доносе одлуке о безбједности хране, укључујући релевантност научних процјена.
Фактори који утичу на избор хране
Седам од 10 Европљана изјавило је да их лично занима безбједност хране, која је на трећем мјесту (46 %), иза цијене (60 %) и окуса (51 %), међу факторима који утјечу на њихов избор хране.
Релевантност цијене повећала се за додатних шест процентних бодова од 2022. године и била је главни фактор у 20 држава чланица ЕУ, што је резултат великог притиска основних животних трошкова на многе људе у Европи.
Узимање безбједности хране здраво за готово
Најчешћи разлог за непридржавање информација о безбједности хране јест узимање здраво за готово да је храна која се продаје безбједна, како је навело четверо од 10 (41 %) испитаника, након чега слиједи довољно познавање како би се избјегли или ублажили ризици повезани са храном (30 %).
Барбара Галани, шефица Одјељења за комуникације и партнерства у ЕFSА, изјавила је да је позитивно што толико људи у ЕУ има повјерење у безбједност своје хране. „Истовремено, заједно са нашим партнерима морамо и даље наглашавати да је безбједност хране заједничка одговорност. Потрошачи имају важну улогу, напримјер, у погледу хигијене хране, припреме хране и избора здраве и разнолике исхране”, изјавила је Галани.
Најважнија питања безбједности хране
Све већи број Европљана чуо је за 15 конкретних тема повезаних са безбједношћу хране о којима су били упитани. У складу са резултатима претходних истраживања, најпознатији су били прехрамбени адитиви (71 %) и пестициди (67 %), али уочено је значајно повећање свијести о болестима животиња (65 %, повећање од пет процентних бодова), микропластици у храни (63 %, повећање од осам процентних бодова) и тровању храном (62 %, повећање од пет процентних бодова).
Највећу забринутост потрошача изазивају пестициди (39 %), антибиотици/хормони/стероиди у месу (36 %) и прехрамбени адитиви (35 %), иако су се њихови удјели незнатно смањили од 2022. године.
Забринутост због микропластике у храни забиљежила је највећи пораст, те је у фокусу 33 % испитаника, што је повећање од четири процентна бода од посљедњег истраживања.
Претходно наведени резултати истраживања Евробарометра представљају просјек међу 27 држава чланица ЕУ. У многим од тих категорија постоје значајне разлике међу земљама и међу социодемографским категоријама (нпр. добне скупине, ниво образовања, доходак домаћинства).
Сажетак кључних налаза Евробарометра о безбједности хране за 2025. годину:
- Свијест о систему безбједности хране – осам од 10 грађана ЕУ (79 %, повећање за шест процентних бодова) слаже се да постоје прописи којима се омогућава безбједност хране коју конзумирају; 76 % испитаника слаже се да се ЕУ ослања на то да научници дају стручне савјете, што је такође повећање од шест процентних бодова; 68 % испитаника слаже се да ЕУ има посебну институцију која пружа научне савјете, што је повећање од седам процентних бодова; 71 % испитаника слаже се да ЕУ и национална тијела сарађују, што је такођер повећање од шест процентних бодова.
- Здрава исхрана наспрам безбједности хране – око четири од 10 (41%, што је пад од пет процентних бодова од 2022. године) кажу да имају приближно исти ниво пажње за здраву исхрану и ризике повезане са храном. Отприлике једна трећина (34 %, повећање од три процентна бода) више је усмјерена на здраву исхрану, док је отприлике два од 10 испитаника (23 %, повећање од два процентна бода) више забринуто због ризика повезаних са храном.
- Људско здравље и здравље животиња/биљака– слично као и 2022. години, већина грађана ЕУ сматра да питања здравља животиња (53 %) и околиша (51 %) имају снажан ефект на здравље људи, али кад је ријеч о питањима околиша и биљака, дошло је до прелаза са снажног на умјерени ефект.
- Поуздани извори – девет од 10 грађана ЕУ вјерује докторима опште праксе и лијечницима специјалистима (90 %) као изворима информација о ризицима повезаним са храном. Научници који раде на универзитету или у истраживачким организацијама финансираним јавним средствима (84 %), организације потрошача (82 %) те пољопривредници и примарни произвођачи (82 %) такође су високо рангирани. Повјерење у национална тијела (70 %) и институције ЕУ (69 %) незнатно се повећало од 2022. године (повећање од четири, односно три процентна бода).
- Информацијски канали – више од половине испитаника (55 %) наводи телевизију као један од главних извора информација о ризицима повезаним са храном, што је и даље главни од свих канала, али је у односу на 2022. годину забиљежено смањење од шест процентних бодова. Информације од чланова породице, пријатеља, комшија или колега (42 %) и информације прикупљене преко интернетских претраживача (38 %) на другом су и трећем мјесту. Интернетске друштвене мреже и блогове користи 25% испитаника, што је повећање од четири процентна бода у односу на посљедње истраживање.
Више информација доступно је у извјештају, националним информативним чланцима за 27 држава чланица ЕУ и седам држава кандидаткиња за чланство у ЕУ-у и у инфографици!
