У приједлогу дневног реда 41. сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, заказане за 22. јул 2026. године, налази се Приједлог закона о заштити ознака географског поријекла, којим се мијењају процедура и институционални оквир за регистрацију ознака поријекла, географског поријекла и гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбених производа.
Усвајање и ступање на снагу предложеног закона озбиљно би угрозило остварени напредак у овој области, који обухвата 24 заштићена аутохтона прехрамбена производа из свих крајева Босне и Херцеговине, укључујући један производ чија је ознака географског поријекла регистрована и на нивоу Европске уније, те три прехрамбена производа која су у поступку регистрације на нивоу Европске уније.
Приликом израде Приједлога закона нису узети у обзир важећи прописи којима се уређује заштита ознака поријекла, географског поријекла и гарантовано традиционалних специјалитета хране у Босни и Херцеговини.
Одредбе Приједлога закона о заштити ознака географског поријекла у колизији су са Законом о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04) и Правилником о системима квалитета за прехрамбене производе („Службени гласник БиХ“, број 90/18), те би усвајање закона у предложеном облику, којим је обухваћена регистрација ознака прехрамбених производа, довело до правне несигурности и штетних посљедица за произвођаче традиционалних прехрамбених производа у Босни и Херцеговини.
Иако носи ознаку „ЕИ“, која би требало да потврђује усклађеност са законодавством, а самим тим и праксом Европске уније, када је ријеч о регистрацији ознака прехрамбених производа, усвајање предложеног закона удаљило би Босну и Херцеговину од Европске уније. Вјерујемо да ће посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине то имати у виду приликом разматрања Приједлога закона о заштити ознака географског поријекла.
Тако, на примјер, у складу са Уредбом (ЕУ) 2024/1143, захтјев за регистрацију ознаке географског поријекла може поднијети искључиво група произвођача (удружење). Према Уредби, групе произвођача имају кључну улогу у поступку подношења захтјева за регистрацију ознака географског поријекла и управљању тим ознакама. За разлику од тога, чланом 24. Приједлога закона о заштити ознака географског поријекла предвиђено је да захтјев за регистрацију ознаке могу поднијети и привредне коморе, удружења потрошача, те општински, кантонални, ентитетски и државни органи.
За разлику од земаља Европске уније, у којима су за регистрацију ознака прехрамбених производа надлежне институције из области пољопривреде и прехране, према предложеном закону, у Босни и Херцеговини би процесом који, као кључне претпоставке, обухвата безбједност и квалитет прехрамбених производа, управљао Институт за интелектуално власништво.
На могуће посљедице усвајања наведеног закона у предложеном облику, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине у више наврата упозорила је институције које су на директан или индиректан начин биле укључене у припрему Приједлога закона о заштити ознака географског поријекла.
Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је 15. маја 2026. године доставила коментар на Приједлог закона о заштити ознака географског поријекла предсједницима свих клубова посланика у Представничком дому, уз детаљно образложење тренутног стања и могућих посљедица усвајања наведеног закона у предложеном облику.
У успостављање система регистрације ознака поријекла, географског поријекла и гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбених производа у Босни и Херцеговини уложено је много знања, рада и средстава удружења произвођача, надлежних институција Босне и Херцеговине и међународних организација, укључујући Европску комисију и Организацију Уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO).
Као резултат система у којем учествују Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине, Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, те надлежна министарства пољопривреде и трговине ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, у Босни и Херцеговини су регистроване ознаке за 24 прехрамбена производа.
Међу регистрованим производима је ливањски сир, који је испунио критеријуме и захтјеве Европске уније те је, путем стандардне процедуре, регистрован и уписан као први и до сада једини производ из земаља Западног Балкана које нису чланице Европске уније у регистар географских ознака Европске уније (eAmbrosia). За још три прехрамбена производа заштићена у Босни и Херцеговини – екстра дјевичанско маслиново уље Херцеговине, гатачки кајмак из мјешине и травнички сир – Европска комисија прихватила је захтјев Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, те се ови производи налазе у поступку регистрације ознаке на нивоу Европске уније.
Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду одабрала је Босну и Херцеговину, међу 80 држава Европе и Централне Азије, као позитиван примјер „трећих земаља“ у успостављању и функционисању система ознака географског поријекла за прехрамбене производе.
Како се не би угрозили сви позитивни процеси у области регистрације ознака поријекла, географског поријекла и гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбених производа, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине доставила је клубовима посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине конкретна рјешења којима предлаже да се прехрамбени производи изузму из Приједлога закона о заштити ознака географског поријекла.
