Армин Чолаковић, шеф Одсјека за генетички модификоване организме и храну за животиње у Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине учествовао је на регионалној радионици о припреми 5. Националног извјештаја о спровођењу Картагенског протокола о биобезбједности и 1. Националног извјештаја о спровођењу Нагоја протокола о приступу и подјели користи. Радионица је одржана у Кишињеву, Молдавија, у организацији Програма Уједињених нација за околиш (UNEP), Секретаријата Конвенције о биолошкој разноликости (SCBD) и Министарства околиша Републике Молдавије у периоду од 14. до 16. јануара 2026. године.
Циљ радионице био је јачање капацитета земаља Централне и Источне Европе у процесу прикупљања података, припреме извјештаја, кориштења информатичких алата, те унапређења рада на националном нивоу у складу са обавезама из оба протокола.
Протокол о биобезбједности (Картагенски протокол) је кључни инструмент Конвенције о биолошкој разноврсности за контролу биотехнолошких ризика. Протоколом је успостављен систем обавјештавања и сагласности прије увоза живих организама који произлазе из савремене биотехнологије (LМО) у сврху намјерне примјене у околишу. Посебан акценат ставља се на право држава да доносе одлуке на основу принципа предострожности. Такође се подстиче јачање капацитета земаља у развоју за управљање ризицима и обезбјеђивање јавног увида и учешћа.
Циљ Картагенског протокола је пружање доприноса обезбјеђивању одговарајућег нивоа заштите у области безбједног преноса, руковања и употребе LМО који могу да иматју негативан ефекат на очување и одрживу употребу биолошке разноликости, водећи такође рачуна о опасностима по људско здравље и посебно стављајући тежиште на прекогранични пренос.
Картагенски протокол о биобезбједности у Босни и Херцеговини ратификован је Одлуком Предсједништва Босне и Херцеговине од 24. децембра 2008. године.
У складу са Протоколом о приступу генетичким ресурсима и користима које произилазе из њиховог кориштења (Нагоја протокол), државе имају суверена права над генетичким ресурсима који се налазе на њиховом територију. Када користи настају истраживањем или развојем генетичких ресурса, укључујући када то доводи до комерцијалне употребе развијеног производа, те би користи требале бити поштено и равноправно подијељене са државом која пружа те ресурсе.
