Поводом Свјетског дана здравља, Свјетска здравствена организација (WHO) позива људе широм свијета да обнове своју посвећеност заједничком дјеловању и подршци науци као кључним покретачима бољег здравља, у складу са темом Свјетског дана здравља 2026 – „Заједно за здравље. Станимо уз науку.” Свјетским даном здравља, WHO обиљежава годишњицу оснивања 7. априла 1948. године и покреће цјелогодишњу јавноздравствену иницијативу којом наглашава значај доношења одлука заснованих на доказима, као и улогу сарадње у очувању здравља појединаца и заједнице.
Порука овогодишњег Свјетског дана здравља подсјећа да здравље није само индивидуална брига, већ резултат заједничког дјеловања и јасно указује на заједничку одговорност свих актера – од појединаца и заједнице до институција и стручњака.
Тема „Заједно за здравље. Станимо уз науку” биће коришћена кроз цјелогодишњу кампању која слави снагу научне сарадње у заштити здравља људи, животиња, биљака и планете. Кампања истиче научна достигнућа и мултилатералну сарадњу неопходну за претварање доказа у дјеловање – уз снажан нагласак на приступ „jедно здравље” (One Health).
Поводом Свјетског дана здравља, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине подсјећа да здравствено неисправна храна може изазвати више од 200 различитих болести. У условима климатских промјена и глобалне трговине, ризици за безбједност хране постају све сложенији и захтијевају координисан одговор. Улагање у безбједност хране значи улагање у здравље, квалитет живота и дугорочну добробит заједнице, а имплементација важећих прописа, одговоран приступ и сарадња свих актера у систему безбједности хране кључни су предуслови за заштиту здравља.
Здравље људи темељито се промијенило током протеклог вијека, понајвише захваљујући научном напретку и међународној сарадњи. Глобална стопа смртности породиља смањена је за више од 40% од 2000. године, а смртност дјеце млађе од пет година смањена је за више од 50%. Напредак у технологији, научним сазнањима и вјештинама, као и сарадња између различитих дисциплина, сектора и држава, настављају да претварају некад по живот опасне здравствене изазове – као што су повишен крвни притисак, дијагнозе рака или HIV инфекције – у стања којима се може управљати, продужујући и побољшавајући животе људи широм свијета.
Ипак, пријетње здрављу и даље расту, подстакнуте климатским промјенама, деградацијом животне средине, геополитичким напетостима и промјенама у демографији. Ти изазови укључују хроничне болести и оптерећене здравствене системе, као и нове болести с потенцијалом за епидемије или пандемије. Широм свијета хиљаде научника, заједно са организацијама као што је WHO, убрзавају истраживања и развијају политике, алате и иновације потребне за заштиту заједница и очување здравља будућих генерација.
Научне иновације најмоћније су када се широко примјењују и користе. Сваки успјех у унапређењу здравља људи одражава заједнички рад и сарадњу научних организација, доносилаца политика, здравствених радника и јавности. На примјер:
- Прије модерне анестезије, хируршки захвати изазивали су незамислив бол. Данас сигурнији лијекови, приступачне технологије и обучени стручњаци омогућавају извођење захвата који спасавају живот док пацијенти спавају. Научни напредак допринио је демократизацији ове могућности, чинећи сигурну хируршку његу доступном широм свијета, укључујући и многе средине с ограниченим ресурсима;
- Током протеклих 50 година глобални напори у имунизацији спасили су више од 154 милиона дјеце од заразних болести. Вакцине су допринијеле смањењу смртности дојенчади за 40%, при чему је само једна вакцина – против морбила – спасила више од 90 милиона дјеце;
- Напредак у технологијама раног скрининга мијења здравствене исходе. Од електроничких мјерача крвног притиска до скрининга рака дојке мамографијом, ови алати омогућили су интервенције које спасавају животе милиона људи.
