Потрошња антибиотика у Босни и Херцеговини, као и у осталим државама Западног Балкана, надилази просјек земаља Европске уније, а њихова је употреба изразито порасла током пандемије COVID-19, истакнуто је на округлом столу на тему „Заједно градимо свијест о антимикробној резистенцији“ одржаном у Сарајеву поводом Свјетске седмице свјесности о антимикробној резистенцији (18.-24.11.2025. године). На скупу који је, у знак подршке овој глобалној кампањи, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине организовала у сарадњи са Перутнином Птуј БиХ, учествовали су представници институција, академске заједнице и стручњаци из сектора безбједности хране, ветеринарства, јавног здравства и пољопривреде.
Кроз панел дискусију у којој су учествовали представници Агенције, академске заједнице и Свјетске здравствене организације (WHО), упозорено је на чињеницу да инфекције узроковане резистентним бактеријама постају све теже за лијечење те да прекомјерна употреба и злоупотреба антибиотика доприноси ширењу антимикробне резистенције (АМР), односно способности микроорганизама да развију отпорност на антимикробне лијекове који се користе у лијечењу инфекција.
Наглашено је да се отпорност на антимикробне лијекове развија, не само у хуманој медицини, него и у пољопривреди, првенствено у сточарству, због чега је потребан јединствен и координисан приступ.
Стога директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, др. сци. Санин Танковић, наглашава важност мултидисциплинарног дјеловања. „Примјена приступа јединственог здравља (Оne Health) једини је адекватан одговор на растућу глобалну пријетњу по здравље људи узроковану антимикробном резистенцијом, а овај скуп дио је настојања Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине да подигне свијест јавности, охрабри све институције и појединце који могу допринијети сузбијању антимикробне резистенције те пошаље поруку доносиоцима одлука у нашој земљи о нужности усвајања и примјене провјерених европских пракси у суочавању са овим изазовом,“ изјавио је директор Агенције.
На скупу је истакнуто да је развој нових антибиотика спор, дуготрајан и финансијски захтјеван процес, што додатно отежава борбу против АМР-а, те да Босна и Херцеговина нема усвојен Национални програм борбе против антимикробне резистенције.
„Нови и ефикаснији антибиотици пријеко су потребни, али их нема. Нема иновативнијих лијекова, што је проблем. Један од 15 кандидата доспије од предклиничке фазе до комерцијализације, односно тржишта, а дешава се да се током клиничких испитивања већ развије резистенција,” објашњава проф.др. Јасмина Ђеђибеговић, редовна професорица и шефица Катедре за броматологију и нутрицију на Фармацеутском факултету Универзитета у Сарајеву.
Ипак, охрабрује практично искуство, које је подијелио проф.др. Заим Јатић, специјалиста породичне медицине и шеф Катедре за породичну медицину Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, указујући на видљиву промјену свијести међу грађанима Босне и Херцеговине, посебно млађим родитељима, који све мање инсистирају на прописивању антибиотика и отворенији су за рационалнији приступ лијечењу. Проф. Јатић, као једно од рјешења, препоручује увођење „антибиотске карта пацијента”, која се, као свеобухватан алат који прати хисторију лијечења пацијента антибиотицима, експериментално примјењује у појединим земљама као важна мјера у борби против АМР-а. Тако би се у здравственом картону пацијента налазила историја кориштења антибиотика, разлози прописивања, подаци о урађеном антибиограму те остале информације, које би допринијеле праћењу употребе антибиотика.
Др.сци. Слободан Дојчиновић, замјеник директора Агенције, истакао је значај спровођења мониторинга резидуа одређених супстанци у живим животињама и у производима животињског поријекла, као и мониторинга резидуа пестицида у и на храни биљног и животињског поријекла, због увида у стање и предузимање адекватних мјера са циљем заштите здравља грађана и несметане трговине храном на домаћем и међународном тржишту. Нагласио је да је потребно пратити и примјењивати смјернице Европске комисије о кориштењу антимикробних лијекова у ветеринарској медицини, што је заједничка одговорност ветеринара, фармера, фармацеутске индустрије, надлежних институција и академске заједнице.
Према ријечима, Др. Мирзе Пале, стручног сарадника у Канцеларији WHО у Босни и Херцеговини, циљ WHО је да се ограничи и сведе на минимум кориштење антибиотика, што подразумијева јачање надзора, промицање рационалне употребе антибиотика и унапређење примјене приступа „јединствено здравље” због заштите здравља људи, животиња и екосистема.
О начину преноса гена резистенције, едукацији студената о АМР-у, одређивању каренце након третирања обољелих животиња чији су производи намијењени људској исхрани, најновија сазнања и искуства подијелио је проф.др. Ахмед Смајловић, редовни професор на Катедри за ветеринарску фармакологију и токсикологију Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву. Проф. Смајловић је истакао и значај прикупљања података о антимикробној резистенцији у Босни и Херцеговини и извјештавања релевантних међународних институција, као што је Европска агенција за безбједност хране (ЕFSА).
Директор Перутнине Птуј БиХ, Аднан Хоџић, представио је конкретне активности ове компаније у смањењу примјене антибиотика и унапређењу биосигурносних стандарда, нагласивши да тржиште све више захтијева производе добивене без употребе антибиотика те да се прехрамбена индустрија мора прилагођавати модерним здравственим и потрошачким стандардима.
„Осим што смо на тржишту представили производ Пилетина Натур – узгојена без употребе антибиотика, наш циљ је да подржимо друштво у едукацији о важности очувања здравља. Наша одговорност је да будимо одговорност и код фармера који су директно укључени у наше процесе производње како да исправно поступају, али и да подижемо свијест опште популације“, казао је Хоџић
Скуп је закључен позивом на заједничко дјеловање свих сектора – здравственог, ветеринарског, пољопривредног, академског те прехрамбене индустрије и институција задужених за безбједност хране како би се кроз примјену приступа „јединствено здравље“ одговорило на растућу глобалну пријетњу антимикробне резистенције.
