Сарадња надлежних институција, научно-истраживачких институција и прехрамбене индустрије, праћена развојем и примјеном модерних технологија, представља основ за трансформацију пољопривредно-прехрамбених система.
То је једна од кључних порука конференције „Заједно за бољу храну и бољу будућност“, која је одржана у Зеници поводом Свјетског дана хране, у организацији Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине и Института за здравље и безбједност хране.
Конференција је окупила водеће произвођаче хране, лидере извоза и дистрибуције хране, али и експерте из области анализа, контроле хране, представнике државних, ентитетских и кантоналних институција и министарстава које брину о пољопривреди, производњи хране и здрављу.
Заједничким радом могуће је искористити најновија технолошка достигнућа како би се обликовали инклузивнији и отпорнији пољопривредно-прехрамбени системи, који ће одговорити на нутритивне потребе растуће глобалне популације, те истовремено сачували природни ресурси, биоразноликост и здравље екосистема.
Једно здравље за све
Стручњаци из области пољопривреде, прехрамбене технологије, јавног здравства, ветеринарства и трговине, кроз три тематске панел дискусије, размијенили су са учесницима конференције мишљења, искуства и информације о тренутном стању у Босни и Херцеговини у областима истраживања, примјене модерних технологија и вјештачке интелигенције у пољопривреди, кориштења претприступних фондова Европске уније, заштите аутохтоних босанскохерцеговачких прехрамбених производа, те улози и значају лабораторија за индустрију, храну и здравље.
– Наша будућност овиси о томе што данас радимо за безбједност хране и пољопривреду у Босни и Херцеговини. Ова конференција пружила нам је изврсну прилику да доносиоцима одлука у нашој држави још једном пошаљемо поруку да безбједна, нутритивна и доступна храна није луксуз, него темељ праведнијег друштва“, истакао је др.сци. Санин Танковић, директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине.
Организацијом ове конференције, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине и Институт за здравље и безбјкедност хране прикључили су се глобалној кампањи обиљежавања Свјетског дана хране и 80. годишњице Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (FАО).
– Овај дан је много више од симболике – то је прилика да се сви заједно подсјетимо колико је храна важна за здравље, друштво и укупну стабилност једне земље. А ми у Зеничко-добојском кантону итекако имамо о чему да говоримо. Наш кантон је један од најважнијих центара прехрамбене производње у Босни и Херцеговини. Код нас послују велики произвођачи пилећег меса и месних прерађевина, ту су и јаки капацитети за производњу црвеног меса, кондиторски сектор, пекарство – и многе друге дјелатности које хране хиљаде људи у цијелој земљи. То није само економска снага – то је стратешки потенцијал, посебно кад се сјетимо изазова које смо имали у вријеме пандемије. Тада се показало колико је важно да можемо рачунати на властиту производњу хране, да нисмо овисни о увозу, и да имамо институције које ту храну контролишу и чувају њену сигурност, додао је др.сци. Муамер Мандра, директор Института за здравље и безбједност хране Зеница (ИНЗ).
Директор ИНЗ-а је истакао да је концепт „Једно здравље“ – Оne Health, по којем ИНЗ први дјелује у БиХ доказ „да не можемо раздвојити здравље људи од здравља животиња и околиша. Све је повезано. Ако нарушимо једну карику тог ланца, угрозили смо и остале“.
Поруке са скупа у Зеници
Са скупа у Зеници су послане једноставне поруке – Производња хране мора бити приоритет; Безбједност хране мора бити гаранција; Здравље људи мора бити у центру свих политика. То можемо постићи само ако радимо заједно – институције, произвођачи, грађани, стручњаци и медији. Сви имамо своју улогу. Свако од нас може дати допринос.
Упркос десетљећима напретка у борби са глади и малнутрицијом, наши пољопривредно-прехрамбени сустави су под све већим притиском да испоруче довољне количине нутритивне хране за растућу глобалну популацију, праведно је дистрибуишу и да никог не изоставе, поручује FАО поводом Свјетског дана хране.
Овај изазов расте у свијету изложеном сукобима који дестабилизирају цијеле регије, све чешћим екстремним временским увјетима, исцрпљеним природним ресурсима и нестабилним цијенама које реструктуришу глобалну економију. Таква неизвјесност директно утјече на здравље људи. Неједнакост међу људима расте, а претилост и бацање хране коегзистирају са недостатком хране и малнутрицијом, понекад у истим заједницама.
Иако је право на храну универзално људско право, око 2,6 милијарди људи у свијету не може приуштити нутритивну храну. Али будућност је у нашим рукама.
