Антимикробна резистенција представља главну глобалну пријетњу која повећава забринутост за здравље људи и животиња. Осим тога, антимикробна резистенција утиче на безбједност хране и безбједно снабдијевање храном, као и на економски просперитет милиона породичних пољопривредних газдинстава.
Антимикробна резистенција односи се на способност микроорганизама да развију отпорност на антимикробна средства, као што су антибиотици. Настаје као резултат прилагођавања микроорганизама на вањске утицаје, а брзина ширења антимикробне резистенције постаје све већа због неприкладне и прекомјерне употребе антибиотика. На то утичу различити фактори:
- Недостаци у регулисању и контроли употребе,
- Недостатак свијести о најбољим праксама који доводи до неприкладне и прекомјерне употребе,
- Кориштење антибиотика, не само као лијекова, него и као поспјешивача раста код животиња,
- Приватна продаја путем интернета која чини кривотворене антимикробне лијекове или неквалитетне антимикробне лијекове лако доступним за ширу употребу.
Због антимикробне резистенције, лијекови који су служили за ефикасно третирање болести постали су мање ефикасни или чак бескорисни, што доводи до смањења способности за успјешно третирање инфекција, повећања морталитета, чешћих и дуготрајнијих обољења и губитака у пољопривредној производњи.
До 2050. године, антимикробна резистенција могла би, према процјенама ФАО-а, узроковати 10 милиона смртних случајева на глобалном нивоу, a БДП би могао бити нижи за 2 до 3.5% на годишњем нивоу. Све могуће посљедице антимикробне резистенције тешко је процијенити.
Детаљније информације о антимикробној резистенцији можете пронаћи у летку Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација који је доступан на линку.
