Интервју: др. Бернард Урл, извршни директор Европске агенције за безбједност хране

Извршни директор Европске агенције за безбједност хране (EFSA), др. Бернард Урл (Bernhard Url) у ексклузивном интервјуу за „Дневни аваз“ говорио је о посљедњим истраживањима у области безбједности хране, сарадњи са Агенцијом за безбједност хране БиХ, али и генетички модификованој (ГМО) храни.  Уз сагласност аутора, комплетан интервју можете да прочитате на нашем веб сајту:

Каква је улога науке у безбједности хране? Вјерују ли потрошачи у ЕУ у науку о храни и који су, на основу посљедњих истраживања, најпоузданији извори информација о ризицима поријеклом из хране из перспективе потрошача?

Добра наука је основа за функционисање система безбједности хране. У ЕУ је раздвојена улога процјене ризика коју врше научници у EFSA и управљање тим ризицима од стране легислатора, што се показало веома ефикасним у заштити потрошача. У 2019. години спровели смо Еуробарометер истраживање којим смо процијенили погледе потрошача у ЕУ на безбједност хране. Више од двије трећине испитаника одговорило је да им је телевизија један од главних извора информација о ризицима у вези са храном, а након тога слиједи интернет (не укључујући друштвене мреже).

Новине и магазини су на трећем мјесту на постољу (38% испитаника). Нисам изненађен тим резултатима. ТВ извјештава утицајним и једноставним језиком, допирући директно до људских емоција. А што је храна, него емоција, култура и традиција? Међутим, како Европљани све више користе интернет и друштвене мреже, начин на који комуницирамо се развија у складу са потребама нових генерација. Наше истраживање је такође показало да људи вјерују научницима, али не разумију довољно њихову улогу у систему безбједности хране ЕУ.

Теме као што су ГМО, употреба средстава за заштиту биља и ветеринарских лијекова изазивају забринутост код потрошача у контексту безбједности хране. Неки потрошачи чак имају перцепцију да се ниво безбједности хране смањује са све већом употребом различитих хемијских супстанци у ланцу исхране. Какво је мишљење EFSA о томе?

Ми се бавимо процјеном ризика и држимо се научних доказа, узимајући у обзир сва доступна знања када пружамо наше савјете управљачима ризиком. Међутим, у праву сте – наша друштвена истраживања показала су да се грађани ЕУ више брину о пестицидима и другим хемикалијама које су у тренутном систему безбједности хране строго регулисане, док су мање забринути о ризицима од микробиолошких опасности које могу да пронађу у својој кухињи! Док је веома тешко прецизирати тачне разлоге за овакву забринутост, одређена објашњења могуће је наћи у начину на који људи размишљају о хемикалијама. Према једном истраживању које смо спровели 2018., хемикалије се генерално снажно сматрају нечим што је вјештачко, за разлику од супстанци које се јављају на природан начин. Независно од наших емоционалних претпоставки, систем безбједности хране ЕУ заснован је на поузданој регулативи и раду научника, а помно размотрене одлуке доносе се од стране управљача ризиком. Грађани могу бити увјерени да су на снази мјере за заштиту њиховог здравља, укључујући и процјену ризика од хемикалија. Због тога се систем безбједности хране ЕУ сматра огледним примјером у свијету.

Шта могу предузети државне институције, субјекти у пословању са храном и потрошачи индивидуално да би се смањио ризик од антимикробне резистенције као једне од кључних брига за јавно здравство?

У праву сте, антимикробна резистенција (АМР) је један од највећих здравствених изазова са којима се данас суочавамо и свако има улогу у борби против тога. Не можемо себи да приуштимо повратак у предантибиотичко доба и да живимо у свијету у којем обична инфекција може да доведе до озбиљних штетних ефеката, чак и до смрти. Говоримо о томе да 33.000 људи сваке године умире због инфекција узрокованих бактеријама резистентним на антибиотике, а годишњи трошак за здравствену заштиту који се веже за АМР износи милијарду евра – то је неприхватљиво. Земље ЕУ које спроводе стриктне политике биљеже смањење антимикробне резистенције, што показује да можемо нешто да учинимо да бисмо поправили ситуацију. EFSA, заједно са другим агенцијама ЕУ, доприноси цијелој слици у складу са принципима „Једног здравља“ које је усмјерено на интеграцију процјене ризика за здравље људи и животиња.

Препоручили смо успостављање редукционих циљева са циљем поступног укидања превентивне употребе антибиотика и предложили начине за замјену антибиотика и кориштење алтернативе када је то могуће, те улагање у истраживања. Наредне године ћемо објавити резултате нових радова којима смо проучавали улогу околине на ширење АМР. Као што видите, то је сложена тема и стога је важно примијенити мултидисциплинаран, интегрисани приступ за суочавање са њезином комплексношћу.

Аналитичари и фармери у БиХ често воле рећи да грађани БиХ једу храну лоше квалитете која се продаје у нашој земљи. Да ли имате податке о безбједности хране у БиХ и шта ти подаци кажу?

Квалитет хране није исто што и безбједност хране. Безбједност хране је предуслов за све на тржишту: ако није безбједно, онда то није храна. Код безбједне хране на тржишту се може уочити много разлике у квалитету. Сада улазимо у област која није у надлежности EFSA и о којој, нажалост, не могу много рећи. Ипак, вратимо се на безбједност хране и дозволите ми да истакнем да EFSA подржава надлежне органе у БиХ у њиховим напорима ка унапрјеђењу хармонизације података и обукама. Одговорност надлежних органа за прикупљање података из области безбједности хране заправо има кључну улогу у информисању грађана и креатора политика о безбједности хране која се налази на тржишту.

Прикупљање података је једна од главних активности EFSA. У том смислу, можете ли да објасните какав је значај прикупљања података и извјештавања EFSA за ЕУ и претприступне земље?

Тачно. Прикупљање података је стуб активности EFSA зато што омогућава научне доказе који су потребни за сваку процјену ризика те представља основ за доношење одлука при управљању ризиком на европском и националном нивоу. Због тога је хармонизација података, у складу са захтјевима релевантне легислативе, кључни фактор који нам омогућава да упоредимо ситуацију у различитим земљама, пратимо трендове у оквиру сваке земље те унутар европског територија. Мислим да је пред нашим партнерима у земљама ЕУ и претприступним земљама наставак прикупљања и размјене података да бисмо повећали знање о ситуацији на националном нивоу, те предузимали одговарајуће мјере контроле против специфичних пријетњи/ризика.

Желио бих да искористим ову прилику да захвалим БиХ на њезином доприносу у области зооноза, епидемија узрокованих храном и резидуа ветеринарских лијекова. Не можемо радити изолирани. Само кроз размјену наших података и знања можемо да се боримо против нових и будућих ризика и да заштитимо јавно здравље.

БиХ је тренутно дио кампање EFSA о афричкој свињској куги. Која би била Ваша кључна порука главним заинтересованим странама у региону у вези са овим изазовом за здравље животиња и економију?

Афричка свињска куга је заиста разорна заразна болест за коју не постоји вакцина нити лијек. У периоду од 2016. – 2020. године, због афричке свињске куге остали смо без 1,3 милиона свиња. Због тога наша кампања објашњава да су детекција, превенција и извјештавање круцијални како би се зауставило ширење епидемије. Заустављање афричке свињске куге је заједнички подухват! Фармери би требали да држе дивље свиње подаље од својих животиња и да избјегавају исхрану свиња остацима хране који садрже месо животиња. Ловци не би требали да се приближавају дивљим свињама које пронађу у шуми те о томе морају обавијестити локалне институције. Путници такође имају своју улогу – не смију да носе свињетину и производе од свињетине из заражених подручја.

Прошле године БиХ је припала част да буде прва земља изван ЕУ у којој је одржан састанак Мреже контакт тачака EFSA. Како бисте оцијенили сарадњу EFSA са Агенцијом за безбједност хране БиХ те учешће институција наше земље у активностима EFSA?

Ми имамо изврсну сарадњу са Агенцијом за безбједност хране БиХ. И заиста, домаћинство БиХ Мрежи контакт тачака EFSA био је један важан корак напријед ка још снажнијој интеграцији. Безбједност хране не познаје границе, а ми у EFSA улажемо много времена и ресурса у рад са другим институцијама у области безбједности хране да бисмо се повезивали, дијелили знање и информације. Наведене активности су такође дио програма подршке ЕУ претприступним земљама кроз који EFSA подржава обуку запослених и развој институционалних структура те унапређује спремност за суочавање са будућим кризама у области безбједности хране.

Можемо ли рећи да је БиХ довољно едукована и да задовољава европске стандарде када је ријеч о безбједности хране?

Заиста није моје да коментаришем нешто што излази изван мандата EFSA. Међутим, дозволите ми да кажем да имамо веома блиску сарадњу са претприступним земљама, као и бројне активности које обухватају све надлежности EFSA. Одлучни смо да наставимо да пружамо подршку Европској комисији у реализацији ових циљева ради јачања научне сарадње и повезивања.

EFSA је у БиХ препозната као једна од најактивнијих и најугледнијих агенција Европске уније. Које су ваше сљедеће кључне активности у БиХ и југоисточној Европи?

Изградња капацитета за припрему научних савјета и анализу података је нешто што ће и убудуће бити веома значајно. Круцијално је постепено повећавање учешћа претприступних земаља у активностима EFSA у области научне сарадње – нпр. у области здравља и добробити животиња, што је у складу са стратегијом Европске комисије под називом “Од поља до стола”, те повезивање. Такође је важно да се претприступним земљама пружи подршка која им је потребна да би дале свој допринос раду EFSA прије и након придруживања, посебно у погледу прикупљања и размјене хармонизованих података из области безбједности хране.

Постоји мит да је квалитет хране која се продаје у Западној Европи бољи него у источном и јужном дијелу континента. Да ли сматрате да постоји основ за такве тврдње?

Као што сам већ рекао, квалитет хране per se није питање безбједности хране, те стога није у надлежности EFSA па га не процјењујемо. EFSA такође не прати непоштене праксе у области хране уколико није у питању безбједност хране. Националне институције су одговорне да надзиру да ли компаније на њиховом тржишту примјењују непоштене праксе, као што су погрешно означавање хране или било која друга обмана потрошача.

Аутор: Ердин Халимић/Дневни аваз