Како би се унаприједио рад лабораторија које проводе анализе микробиолошких параметара у храни, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине организовала је радионицу о мјерној несигурности у микробиологији и практичној примјени ISO 19036:2019. Радионица је одржана 22. априла 2026. године у Бијељини, уз подршку Института за хигијену и технологију меса (ИНМЕС) из Београда и Института за воде из Бијељине. Теоријску и практичну обуку, укључујући калкулацију мјерне несигурности у складу са међународним стандардом ISO 19036:2019 (Микробиологија у ланцу хране – Процјена мјерне несигурности за квантитативна одређивања) и представљање доступних ИТ алата, водио је др Бранко Велебит, научни савјетник и руководилац Одјељења за микробиолошка, молекуларно-биолошка и паразитолошка испитивања у ИНМЕС-у.
Ово је трећа радионица намијењена за јачање капацитета лабораторијског особља коју је Агенција организовала од септембра 2025. године с различитим темама из области микробиологије хране. Уз представнике лабораторија, радионици су присуствовали др Санин Танковић, директор и др. Слободан Дојчиновић, замјеник директора Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, др Весна Ж. Ђорђевић, директорица ИНМЕС-а, и др Драган Кнежевић, директор Ветеринарског института „др Васо Бутошан“ Бања Лука.
Др Велебит је учесницима радионице представио регулаторни оквир, основне концепте, те изворе и компоненте мјерне несигурности у микробиологији хране. Уз практичан рад, око 30 представника лабораторија који су учествовали на радионици имали су могућност да, уз стручну подршку и савјете др Велебита, разјасне недоумице с којима се суочавају у свакодневном раду.
Сви аналитички резултати, укључујући и микробиолошке, праћени су одређеном дисперзијом вриједности аналита која се назива мјерна несигурност. Мјерна несигурност је параметар повезан с резултатом мјерења, који описује расипање вриједности које се могу разумно приписати мјереној величини. Користи се за изражавање и квантификацију недостатка тачности лабораторијских резултата или за указивање на степен повјерења у резултате мјерења.
У складу са стандардом ISO 17025:2017, којим су дефинисани општи захтјеви за оспособљеност испитних и калибрационих лабораторија, лабораторија мора идентификовати доприносе мјерној несигурности, те вредновати мјерну несигурност. Када метода испитивања не даје могућност вредновања мјерне несигурности, процјена се мора урадити на основу разумијевања теоријских принципа или практичног искуства у обављању методе. Стога су овакве радионице од изузетног значаја за рад лабораторија које проводе испитивања микробиолошких параметара у храни.
Микробиолошким испитивањима хране утврђује се присуство патогених, односно потенцијално патогених микроорганизама и њихових токсина, који имају негативан утицај на здравље људи. Међу најчешће бактеријске узрочнике, који се преносе храном, а изазивају болести код људи, спадају Salmonella spp., Listeria monocytogenes и Escherichia coli.
