Актуелна дешавања у вези са пожаром на депонији Уборак код Мостара и сагоријевањем отпада на отвореном простору још једном су потврдила нераскидиву повезаност здравља људи са здрављем животиња и животне средине, што представља основу концепта „Једно здравље“ (One Health). Овај приступ тежи превенцији болести, укључујући и оне које се преносе храном, као и очувању животне средине.
Сагоријевање отпада на отвореном простору производи бројне загађујуће материје, укључујући диоксине, полицикличне ароматичне угљоводонике, испарљива органска једињења, угљен-моноксид, хексахлоробензен и пепео.
Диоксини се сврставају међу постојане, биоакумулативне и токсичне полутанте (PBT). Ријеч је о материјама које се могу накупљати у ланцу исхране до нивоа штетних по здравље људи и екосистема. У животној средини се задржавају током дужег временског периода, а њихова биоакумулативност подразумијева да се њихове концентрације повећавају како се крећу кроз ланац исхране.
Диоксини и једињења „слична диоксинима“ чине групу од 30 веома токсичних хлорисаних органских хемикалија. Природно настају у малим количинама, али су првенствено резултат људских активности. Удисање или уношење наведених материја у организам може изазвати здравствене тегобе, нарочито код осјетљивих група становништва, као што су дјеца, старије особе и лица са ослабљеним имунолошким системом, која могу бити посебно осјетљива на неке од ових загађивача.
Диоксини који настају и испуштају се у ваздух током сагоријевања отпада могу се таложити на биљкама. Те биљке затим једу животиње које се узгајају за производњу меса и млијека, а које диоксине складиште у свом масном ткиву. Ризик по здравље усљед изложености диоксинима повећава се кроз конзумацију прехрамбених производа који су им били изложени, нарочито оних са високим садржајем масти.
За детаљније информације о могућим штетним ефектима по здравље потребни су подаци о изложености и утврђеним концентрацијама диоксина, као и спровођење свеобухватне процјене ризика.
Имајући у виду наведено, препоручујемо потрошачима да појачају мјере хигијене хране са захваћених подручја, односно да темељно оперу воће и поврће узгојено на тим подручјима прије конзумације.
Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине, у складу са својим надлежностима, стоји на располагању надлежним институцијама за сарадњу и пружање подршке у спровођењу превентивних мјера с циљем заштите здравља грађана.
