3. новембар – Свјетски дан јединственог здравља (Оne Health)

Са убрзаним растом броја људи у свијету, глобализацијом и деградацијом околиша, пријетње по здравље постају све комплексније. Један сектор не може да нађе рјешење за такве изазове. Јединствено здравље (Оne Health) је приступ који промовише идеју да се проблеми који утичу на здравље људи, животиња, биљака и околиш могу да се ефикасно рјешавају кроз бољу координацију, комуникацију и заједничке мултисекторске акције те да ће та рјешења да буду одржива.

Поводом Свјетског дана јединственог здравља, Свјетска здравствена организација (WHО) подсјећа на потребу за интегрисаним, мултидисциплинарним приступом за рјешавање цијелог спектра контроле болести (од превенције до детекције, приправности, одговора и управљања) кроз повезивање здравља људи, животиња и околиша. Јединствено здравље, као основ за отпорност на тренутне и будуће јавноздравствене пријетње, позива на дијељење одговорности, заједничке акције и одрживо управљање.

Међусобна повезаност здравља људи, животиња и екосистема наглашена је и током пандемије COVID-19 када је потврђена потреба за имплементацијом приступа јединственог здравља који одговара на међусобну повезаност ризика и рањивост здравља људи, животиња и екосистема. Јединствено здравље може да одговори на низ изазова, укључујући:

  • антимикробну резистенцију (АМР) која се појављује када микроорганизми, као што су бактерије и паразити, развију отпорност на антимикробне лијекове и настављају да се развијају и шире;
  • зоонотске болести, односно инфективне болести узроковане патогенима који се преносе између људи и животиња, као што су антракс, бруцелоза, птичја грипа и бјеснило;
  • болести које се преносе векторима, које погађају људе, а настају угризом вектора (нпр. комарца, крпеља, бухе), као што су денга грозница, вирус Западног Нила, лајмска болест и маларија;
  • безбједност хране и болести узроковане храном, које настају услијед контаминације хране у било којој фази ланца производње, прераде, дистрибуције и конзумације, као што су норовирусне инфекције, салмонелозе, кампилобактериозе и листериозе;
  • околиш, који је погођен различитим антропогеним глобалним стресорима, укључујући пренамјену земљишта, смањење биодиверзитета, климатске промјене и загађење земљишта, воде и ваздуха, што повећава ризике за људско здравље;
  • функционисање здравствених система у превенцији и управљању инфективним зоонотским болестима, антимикробном резистенцијом и другим опасностима.

Све ове области су комплексне и захтијевају блиску сарадњу.

Свјетски дан јединственог здравља прилика је за подизање свијести о јединственом здрављу и изражавање захвалности онима који раде на заштити здравља људи, животиња и околиша. То је такођер и повод да се подсјетимо на значај концепта „јединствено здравље“ и прикључимо се глобалним акцијама.