Свјетски дан здравља традиционално се обиљежава 7. априла како би се усмјерила пажња на водеће јавноздравствене изазове у свијету.
Поводом Свјетског дана здравља, желимо нагласити значај безбједне хране за људско здравље и благостање. Безбједна храна омогућава унос нутријената и промовише дугорочни развој човјека.
Приступ довољним количинама безбједне и нутритивне хране има кључну улогу у одржавању живота и промоцији доброг здравља. Небезбједна храна која може садржавати штетне бактерије, вирусе, паразите и хемијске супстанце може узроковати више од 200 различитих болести, у распону од дијареје до карцинома. Према процјенама Свјетске здравствене организације, око 600 милиона људи у свијету годишње оболијева због контаминиране хране, што узрокује око 420 000 смртних исхода.
Глобализација трговине храном, раст броја становника у свијету, климатске промјене и убрзана трансформација прехрамбених система имају значајан утицај на безбједност хране. Безбједност хране, исхрана и безбједност снабдијевања храном међусобно су веома повезани. Небезбједна храна ствара зачарани круг болести и потхрањености, а посебно погађа дојенчад, малу дјецу, старије и лица са ослабљеним имунолошким системом. Осим значаја за исхрану и безбједност снабдијевања храном, безбједност хране има улогу у развоју националних економија, трговине и туризма те потицању одрживог развоја.
Према мишљењу Свјетске здравствене организације, владе требају учинити безбједност хране приоритетом за јавно здравство, јер оне имају централну улогу у развоју политика заснованих на доказима и ризицима те флексибилних регулаторних оквира, као и у успостављању и функционисању ефикасних система безбједности хране. Безбједност хране је заједничка одговорност различитих институција и захтијева мултисекторску сарадњу засновану на приступу јединственог здравља („Оne Health“) у свим фазама прехрамбеног ланца.
Субјекти у пословању са храном примарно су одговорни за безбједност хране те стога, у свим фазама производње, прераде и дистрибуције, морају обезбједити да храна задовољава захтјеве важећих прописа релевантних за њихове дјелатности и надзирати поштивање прописа.
Уз субјекте у пословању са храном и надлежне институције које кроз службене контроле надзиру здравствену исправност хране, сами потрошачи имају велику одговорност, јер неправилном припремом, руковањем и чувањем хране може доћи до контаминације и тако се може да се повећа ризик од болести преносивих храном. С циљем превенције болести које се преносе храном, потрошачима препоручујемо да се приликом припреме, руковања и чувања хране придржавају „Пет кључева за безбједнију храну“ које је развила Свјетска здравствена организација, а то су одржавање хигијене, одвајање сирове од куване хране, темељито кување хране, чување хране на безбједним температурама те кориштење безбједне воде и свјежих намирница.
