Босна и Херцеговина има велику перспективу за развој пољопривреде, посебно у сектору говедарства и живинарства, а да би се та перспектива остварила, неопходно је да се социјална издвајања претворе у развојна улагања, истакнуто је, између осталог, у дискусијии о капацитетима Босне и Херцеговине за производњу безбједне хране на међународној конференцији “Безбједност хране: наука у акцији” одржаној у Мостару.
На дводневној конференцији коју је, поводом Свјетског дана безбједности хране, организовала Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине у сарадњи са Канцеларијом Свјетске здравствене организације у Босни и Херцеговини, презентована су најновија научна и стручна сазнања о темама из свих сегмената “јединственог здравља”, укључујући антимикробну резистенцију, зоонозе, здравље биља и синтетичке хемикалије у околишу и храни.
На скупу је истакнуто да, због антимикробне резистенције, постаје све теже лијечити бактеријске инфекције, што доводи до опасности од ширења болести, њихових тежих облика и смрти. Ситуацију додатно отежава чињеница да је данас у фази развоја мали број антибиотика, док истовремено антимикробна резистенција постаје све чешћа.
Обзиром да бруцелоза, као доминантна зооноза, и даље представља значајну јавноздравствену пријетња у Босни и Херцеговини, у склопу предавања о утјецају бактерије Brucella melitensis на безбједност хране и јавно здравство наглашен је значај ефикасне превенције, која подразумијева систематичан приступ – од цијепљења животиња до едукације потрошача. Као кључна мјера у ланцу производње препоручена је адекватна обрада сировина и термичка обрада производа.
Учесници конфереренције имали су прилику размијенити информације о профилу ризика и превентивним мјерама за норовирусе у храни, ризику од бактерије Xylella fastidiosa, узрочника брзог венућа маслине. Такође су презентовани резултати истраживања студената Фармацеутског факултета Универзитета у Сарајеву о повјерењу грађана у здравствену исправност хране и ставовима потрошача у Босни и Херцеговини о алтернативним протеинима у храни.
Кроз панел дискусије, разматрано је повјерење потрошача у јавни сектор, утицај медија на перцепцију потрошача о ризицима поријеклом из хране, те значај претприступних програма ЕУ и међународних фондова за развој научне сарадње.
Поред тога, у склопу конференције представљене су постер презентације о прехрамбеним навикама и нутритивном статусу адолесцената у Босни и Херцеговини, праћењу и контроли резидуа и валидацији рока трајања прехрамбених производа, те о кључним активностима Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговини у 2024. години.
На конференцији је учествовало више од 100 стручњака из области безбједности хране, јавног здравства, ветеринарства и здравља биља из Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и Црне Горе, укључујући представнике Свјетске здравствене организације (WHО), Организације за храну и пољопривреду (FАО) и Европске агенције за безбједност хране (ЕFSА).
