Удружење грађана „Произвођачи кукуруза клечка и поповопољца“ Требиње поднијело је Агенцији за сигурност хране Босне и Херцеговине захтјев за регистрацију ознаке поријекла за прехрамбени производ „кукуруз клечак – поповопољац“.
Овај кукуруз може се јести и куван и печен, а најпопуларнији производ од њега је брашно које се користи за пуру или хљеб кукурузницу.
Специфичан је, између осталог, по томе што међу локалним становништвом има више назива – „брзац“, „стодањак“, “десеторедац”, „поповопољац“ и „клечак“. Прва два имена вежу се за његов брзи раст, јер је цијели процес производње (од сијања до брања) трајао свега стотину дана, колико је подручје Поповог поља, на којем је настала ова стара сорта, било обрадиво, док су га остатак године плавиле воде Требишњице. “Десеторедац” указује на то да, углавном, има десет редова зрна на клипу, а име „поповопољац“ овај кукуруз добио је по Поповом пољу. Симболично име “клечак” добио је због ниског раста стабљике (клечи се док се бере).
Очуван је унаточ појави многих профитабилнијих хибрида, и то захваљујући изврсном слаткастом окусу његовог брашна, а домаћим јелима, попут пуре, пријеснаца и цицваре, која се праве од брашна овог „вишеименог“ кукуруза, даје посебан окус. Боја брашна је блиједо-жута са јаче или слабије израженим нијансама.
Према наводима подносиоца захтјева, “кукуруз клечак – поповопољац”, као и све старе балканске сорте кукуруза, обилује прехрамбеним влакнима која снижавају повишен ниво холестерола, као и фолном киселином која чува кардиоваскуларни систем. Богат је и витамином Б1 важним за добар рад мозга те угљикохидратима који брзо дају енергију организму.
Нема посебних производних захтјева и веома је отпоран на болести. Одликује се изузетно великом отпорношћу на сушу и високе температуре, што га чини идеалним за узгој у Поповом пољу, гдје даје мале, али уједначене приносе.
Овај кукуруз не узгаја се у ширем окружењу. Сличне сорте у Босни и Херцеговини су осмак брдски бијели и осморедац.
Више информација можете дa прочитатe у спецификацији производа „кукуруз клечак – поповопољац“.
