“БРАТОВШТИНА С-НИКОЛЕ-Т” Буна-Мостар поднијела је Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине захтјев за регистрацију назива “Херцеговачки уштипак” ознаком гарантовано традиционални специјалитет.
Херцеговачки уштипак има културну и историјску вриједност као саставни дио гастрономске баштине. Припрема се генерацијама, рецепт и начин израде нису се значајно мијењали, а производ се израђује искључиво од основних сировина без индустријских додатака.
Тијесто се припрема ручно, од основних састојака, без употребе адитива и средстава за дизање тијеста. Након мијешања до еластичне конзистенције, тијесто се обликује руком или кашиком те пржи у врућем уљу до постизања златножуте боје и карактеристичне хрскаве коре.
Овај производ дубоко је укоријењен у свакодневни живот, обичаје и гастрономску културу херцеговачког човјека те представља један од најпрепознатљивијих симбола домаће кухиње. У прошлости је представљао основно и свакодневно јело које се припремало од једноставних, локално доступних састојака – брашна, воде и соли – без додатака који би захтијевали посебне ресурсе или дуготрајну припрему. У појединим крајевима, у тијесто се додавала и мања количина домаће ракије ради мањег упијања уља у сами производ приликом пржења.
Херцеговачки уштипак може да се послужи самостално или као додатак другим јелима, а традиционално се једе док је топао, рукама, уз сир, кајмак, пршут, панцету, мед, пекмез, џем или у комбинацији са хладним јогуртом или киселим млијеком.
Ријеч „уштипак“ потјече од глагола „ушћинути“, односно „уштипнути“. У прошлости, када су обитељи у Херцеговини биле бројне, са много дјеце различите доби, жене су често морале да брзо и једноставно припремају оброк. Тада није било неуобичајено да се прави бесквасни хљеб који се брже припремао и био свакодневни дио исхране.
Док би се хљеб пекао, домаћице би „ушћинуле“ дио тијеста и испржиле га дјеци која нису могла чекати да се хљеб испече. Тако су настајали први уштипци – једноставно, мирисно и храњиво јело које је доносило радост дјеци и олакшање домаћицама. Ова етимологија свједочи о дубокој повезаности производа са традицијом, топлином дома и свакодневним животом обитељи у Херцеговини.
Детаљније информације можете да пронађете у спецификацији производа која је доступна на сљедећем линку.
