Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине доставила је Европској комисији захтјев за регистрацију „Екстра дјевичанског маслиновог уља Херцеговине“ ознаком поријекла на нивоу Европске уније. Захтјев је прихваћен и сходно процедурама Европске комисије објављен у Унијином регистру географских ознака (eAmbrosia) 16. маја 2025. године.
Европска комисија испитује захтјеве за регистрацију, те провјерава да ли захтјеви садржавају неопходне информације. У склопу испитивања захтјева, Комисија од подносиоца захтјева може да затражи све неопходне додатне информације или измјену захтјева, што може да утиче на трајање поступка.
Предуслов за подношење захтјева за регистрацију на нивоу Европске уније била је заштита уља које се назива и „златним капима Херцеговине”, у Босни и Херцеговини сходно Правилнику о системима квалитета за прехрамбене производе.
„Екстра дјевичанско маслиново уље Херцеговине“ цијењено је и препознатљиво по свом високом квалитету и органолептичким својствима на чије стварање утиче низ агроеколошких фактора, као што су географски положај, карактеристике тла и климе, усвајање нових технолошких рјешења у преради и чувању уља, те специфични сортименти које херцеговачки маслинари користе и који у датим условима узгоја могу да дају добра и квалитетна уља. Карактерише га својствен мирис по свјежем плоду маслине који се често мијеша са више или мање израженим воћним нотама, што је резултат високог садржаја хлапљивих компоненти које заокружују органолептички профил овог уља.
На све позитивне и специфичне карактеристике „Екстра дјевичанског маслинова уља Херцеговине“ подједнако утиче сорта маслине, специфични геолошки и климатски услови те вјештина херцеговачких маслинара у узгоју маслина и преради плода у маслиново уље. Одлука маслинара о начину резидбе, адекватном времену бербе и савременом начину прераде помаже очувању тих специфичних и повољних својстава у највећој мјери у готовом производу. Томе додатно доприноси и добра пракса у чувању и складиштењу уља до продаје и конзумације.
Према историјским подацима и материјалним доказима, маслинарство у Херцеговини има традицију дужу од два миленијума, а у вријеме римске управе било је важан дио економије овог подручја. Након доласка Римљана узгој маслина све се више ширио. Са повећањем потрошње у вријеме царства, маслина се проширила свугдје гдје су то агроеколошки услови омогућавали. Гајење маслине на већим газдинствима посебно се интензивирало од 2. до 4. вијека, кад се на италском тржишту осјетио значајан мањак уља, тако да је држава морала интервенисати, па и забраном извоза уља из царства (Шкегро, 1999.).
Унутар утврђења на Могорјелу пронађени су остаци двају тијесака (torcularia) те простори за ускладиштавање (cella olearia) са великим бачвама (pitosi). У овом се утврђењу до 400. године производило и до 4.000 литара уља. (Бојановски 1969.). Остаци уљаре (торкулар) у Могорјелу једини су примјерак сачуване античке уљаре на територији Босне и Херцеговине.
Детаљније информације о можете да прочитате у произвођачкој спецификацији производа.
