Pristup javnosti informacijama i povećanje transparentnosti temeljni su principi otvorene vlasti, čija provedba jača povjerenje građana u njen rad. Pravo javnosti da zna izvedeno je iz članka 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koji precizira da „svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; u to pravo spada pravo na mišljenje bez miješanja i pravo na traženje, primanje i davanje informacija i ideja kroz bilo koji medij bez obzira na granice“. Mehanizmi ostvarivanja ovog prava su različiti, a u praksi su to najčešće ustav ili zakoni o slobodnom pristupu informacijama.
Bosna i Hercegovina je prva država u regionu Zapadnog Balkana koja je usvojila Zakon o slobodi pristupa informacijama (ZoSPI). Njime je ustanovljeno da informacije pod kontrolom javnog organa predstavljaju javno dobro od vrijednosti. Iako navodi da je cilj promocija veće transparentnosti javnih organa, ZoSPI ne propisuje obavezu proaktivnog objavljivanja informacija o radu institucije, već se ograničava na pravo građana da svaku informaciju, uz izuzetke utvrđene Zakonom, potražuje u upravnom postupku na propisanom obrascu. Time ZoSPI ne promovira veću transparentnost omogućavanjem pristupa informacijama, jer one, osim za potražioca, i dalje ostaju javno nedostupne.
Jedan od načina dostizanja transparentnosti rada javne uprave je proaktivna objava informacija i komunikacija na web-prezentacijama institucija. Što je više strukturiranih, upotrebljivih i lako dostupnih informacija na web-prezentacijama institucija, to je manji prostor za odsustvo povjerenja u njihov rad. Građani kojima su dostupne informacije u radu javne uprave posjeduju alat i argumentaciju za korektivno djelovanje na njen rad.
U rujnu 2015. godine, u okviru tematske oblasti „Komunikacije i upravljanje znanjem“ koja je dio Programa jačanja javnih institucija u BiH pripremljen je dokument „Politika proaktivne transparentnosti u javnoj upravi u BiH“ koji je proizvod saradnje između četiri institucije u Bosni i Hercegovini (Ured koordinatora za reformu javne uprave, Direkcija za evropske integracije, Agencija za statistiku BiH, Agencija za razvoj visokog obrazovanja BiH i osiguranje kvalitete BiH) i organizacija civilnog društva (Transparency International BiH, Centar za društvena istraživanja Analitika i Centar za istraživačko novinarstvo). Aktivnosti u tematskoj oblasti „Komunikacije i upravljanje znanjem“ po nalogu Vlade SR Njemačke provodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).
Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine pridružila se aktivnostima institucija Bosne i Hercegovine na promociji i implementaciji standarda proaktivne transparentnosti.
Lista standarda proaktivne transparentnosti po razinama zrelosti dostupna je na sljedećem linku.
