U organizaciji Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, Federalnog ministarstva trgovine i Njemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) u Mostaru je 25. oktobra 2016. godine održana Radionica na temu „Značaj i trenutna situacija u vezi sa genetički modifikovanim organizmima u BiH“ na kojoj su učestvovali predstavnici nadležnih institucija, subjekata u poslovanju sa hranom i udruženja potrošača.
Radionica je održana u sklopu projekta „Visokokvalitetna, GMO-free soja iz Dunavske regije“ započetog 2014. godine u kojem učestvuju Bosna i Hercegovina i Srbija. Radionica je otvorena uvodnim obraćanjima Zlatana Vujanovića, ministra trgovine u Vladi Federacije BiH i mr.sci Dragana Brenje, zamjenika direktora Agencije za sigurnost hrane BiH, nakon čega su održane sljedeće prezentacije:
- „Podrška GIZ-a za genetički nemodifikovanu soju u BIH i Srbiji, kretanja i trendovi u Europi, rezultati istraživanja percepcije potrošača u BiH o genetički modifikovanoj hrani“;
- „GMO – riječ nauke“ ;
- „Zakonodavni okvir za genetički modifikovane organizme u BiH“ ;
- „Uvođenje standarda za označavanje hrane proizvedene bez GMO i sistem kontrole“ .
Ministarstva nadležna za poljoprivredu iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Austrije, Srbije, Slovenije, Mađarske, Švicarske, Rumunije, Bavarske i Baden Württemberga potpisala su 2013. godine Deklaraciju „Dunav Soja“, kojom su se obavezala da će u svojim zemljama promovisati uzgoj i stavljanje na tržište visokokvalitetne GMO-free soje.
Trenutno se u Dunavskoj regiji uzgaja 0,6 miliona hektara soje, a procjenjuje se da bi do 2018. godine površine zasijane sojom mogle iznositi između 1,5 i 2,2 miliona hektara. Sa zasijanih 190 000 hektara, Srbija je najznačajniji uzgajivač GMO-free soje, dok se u Bosni i Hercegovini soja uzgaja na 5000 hektara i naša zemlja tek razvija svoje kapacitete. Obje zemlje suočene su sa potrebom unaprjeđenja konkurentnosti poljoprivrede i sa njom povezanih sektora kako bi postigle održivi ekonomski razvoj.
